Ekonomista o „LOŠEM poreskom sistemu“: Poreznici bi samo da NAPLATE što više
Poreski sistem u Srbiji je loš i loše funkcioniše i treba ga menjati da bude progresivan, da više plati onaj ko više i zarađuje, a da za one koji manje zarađuju budu predviđena izuzeća, rekao je ekonomista Milan Kovačević.
On je povodom sve češćih zahteva poslodavaca i stručne javnosti da se menja Zakon o porezu na dohodak građana i da se poreski sistem reformiše, agenciji Beta rekao da je taj zakon više puta menjan, ali da je star oko 30 godina.
„Zakon o porezu na dohodak građana je loš i treba ga menjati kao i poreski sistem koji predviđa mnogobrojne takse koje treba radikalno smanjiti i za fizička i pravna lica“, rekao je Kovačević.
Dodao je da parlament često usvoji neprecizne zakone kako bi vlada mogla da donese brojna podzakonska akta i tumači kako joj odgovora.
Prema njegovim rečima, pored progresivne poreske stope trebalo bi uvesti i poreska oslobađanja za porodice sa više članova je je to značajno i iz ugla demografije.
On je rekao da bi bilo dobro predvideti i neku vrstu bilansa na kraju godine kako bi se videlo šta je sve plaćeno, i ako je sveukupno poresko opterećenje preveliko, mogao bi da se deo vrati ako se ispostavi da je pretplaćeno, što bi doprinelo poverenju između građana i poreskih činovnika.
U Srbiji se poreski činovnici, kako je rekao, trude da naplate što veći porez pa i kad nemaju osnova nađu neko tumačenje propisa, dok se u nekim zapadnim zemljama uplaćeni porez vrati ako je preplaćen. „Treba napraviti jednostavan sistem“, rekao je Kovačević.
On je istakao da u Hrvatskoj građani sve poreske dažbine plaćaju na jedan poziv na broj, a u Srbiji svako ima poseban pa se još menja iz godine u godinu.
Fiskalni savet: Progresivno oporezivanje prihoda od rada
Fiskalni savet je povodom 20 godina od donošenja Zakona o oporezivanju dohotka građana zbog toga što „odstupa od evropskih standarda“ predložio izmenu i dva modela.
Savet je istakao da su tokom prethodnih godina stvoreni tehnički preduslovi za modernizaciju i implementaciju poreske reforme kojom bi svi oblici prihoda od rada (zarade, privremeni i povremeni ugovori, autorski angažmani, ugovori o delu) bili ravnomerno tretirani i progresivno oporezovani.
Prema prvoj varijanti reforme, nominalna poreska stopa bi bila povećana sa 10 na 15 procenata uz podizanje neoporezivog iznosa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno, dok bi prema drugoj nominalna poreska stope bila povećana sa 10 na 20 odsto, a neoporezivi cenzus sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno.
Izvor: Beta
Foto: Medija centar
