Erlend Lu: „Ako sve merite novcem, to znači da ništa ne razumete“
Buntovnik sa stilom, pisac Erlend Lu duhovito i pomereno vivisecira tamnu stranu savremenog sveta. „Prohujalo sa ženom“, prvi roman Erlenda Lua (1969, Trondhajm, Norveška), postao je kultni naslov čitave generacije, kao i naslovi „Naivan. Super“, „Dopler“, „Volvo kamioni“, „Mirni dani u Miksing Partu“, „Fvonk“…
U emisiji RTS-a koja je snimljena tokom kratkog boravka u Beogradu kada je promovisao svoju novu knjigu „Kraj nama poznatog sveta“, a prikazana u serijalu „Savremeni svetski pisci“, Erlend Lu govori o nedostatku slobode u slobodnom društvu, usamljenosti, teroru novca i primatu materijalnog, o diktatu da čovek danas bude „verni sluga nacije“ koji daje svoj doprinos u stvaranju „najboljeg od svih svetova“.
Zašto nije dobro da mladi ljudi (kao u Norveškoj) imaju sve, čak i više nego što im je potrebno?
„Zato što vas to na neki način zaslepljuje, nemate realnu sliku o svetu, ne uočavate tuđe probleme, zaboravljate odakle potičete, i kako su vaši roditelji i njihovi roditelji morale da se bore za život. Mislite da je smisao života imati najnoviji model mobilnog telefona, ali smisao nije u tome.“
Čemu uči svoju decu?
„Moji roditelji i njihovi roditelji nikada ništa nisu bacali, jer su živeli u nemaštini i gladi. Moja deca sada odrastaju u društvu koje ih prilično štiti, i nikada im ničega nije manjkalo.
Često im čitam, puštam im stare filmove. Želim da im pokažem kakvih problema ima u svetu. Učim ih da treba što više toga da saznaju.“
O problemima u Norveškoj…
„Podsetiću vas da se u Norveškoj vode polemike o imigrantima iz Rumunije koji dolaze u velikom broju. Oni uglavnom prose na ulicama. Partije desne provenijencije predlažu da se tim ljudima zabrani da prose. Svakog dana Romi iz centra Osla odlaze u šumu (baš kao i junak njegove knjige – Dopler). U šumi postave čerge, a policija ih s vremena na vreme otera odatle. Probleme ne rešavamo, sem što ljude premeštamo s mesta na mesto. Nismo spremni da se suočimo sa problemom, pretvaramo se da sve funkcioniše.“
Kako ga pisanje leči…
„Kada mi je bilo tek dvadeset godina razmišljao sam o svom mestu u svetu, o beskraju vasione, o smislu svega. Bavio sam se egzistencijalnim pitanjima koja opsedaju svakog čoveka u nekom trenutku. Umesto da upadnem u depresiju, i prepustim se crnim mislima, ja sam sve to pretočio u roman, u nekoliko romana.“
Šta je uspeh danas, u savremenom svetu…
„Dovoljno je da budete uspešni u toj meri da možete sebi da obezbedite ono što vam je potrebno. Ali usredsrediti se na uspeh i zaboraviti na sve ostalo, stalno grabiti za sebe, gomilati luksuznu robu i novac, to za mene nije uspeh. To je varka. Ako sve merite novcem, to znači da ništa ne razumete.“
Citat iz knjige „Kraj nama poznatog sveta“, u izdanju Geopoetike:
„Svi proizvodi moraju se brzo isporučiti tamo gde će ih prodati, zatim potrošiti, pa baciti, onda reciklirati ili uništiti… Papir stiže, papir odlazi, plastika, guma, metal, stižu, odlaze, roba stiže, otpad dolazi, sve uz zvuk reklama osmišljenih da povećaju potrošnju, sve je na bolestan način uređeno tako da se troši što više. To je glavni razlog zašto ljudi žure na ulicama, idu na posao, odlaze u obrazovne institucije koje im omogućavaju da nađu dobar posao, da posle mogu da kupe stan i automobil na kredit, da odu na odmor negde gde će moći da puste mozak na ispašu i zaborave na začarani krug dugova u koji su se zaglibili dok ih smrt ne rastavi.“
.
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube/Printscreen
Piše: N.V.
