Evropa brine zbog Kine na Balkanu: Uspešna priča podstakla Vučića

Kina povećava investicije u balkanske zemlje, ulažući u rudnike, železare, termoelektrane, mostove i autoputeve, što izaziva zabrinutost Evropske unije, ocenjuje Frans pres u tekstu povodom predstojećeg samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Dubrovniku.

Zapad je dugo smatrao Rusiju svojim rivalom u tom krhkom i siromašnom regionu na jugoistoku Evrope, navodi francuska agencija i dodaje da je Kina novi važan akter, i da je rešila da investira u taj region koji je suviše siromašan da sam razvija  slabu infrastrukturu i podrži industriju u krizi.

Za sada je 70 odsto direktnih stranih investicija u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Kosovu iz Evropske unije, što je daleko više od jedan odsto koliko su, prema podacima EU za period 2007 – 2016, bile investicije iz Kine.

Međutim, poslednjih šest godina Kinezi su aktivniji, posebno preko zajmova sa niskim kamatama kojima konkurišu EU.

U Smederevu su najveću železaru u Srbiji kupili Kinezi. Dve godine pre dolaska Kineza američki „Ju es stil“ (US Steel) se povukao i srpskoj vladi prodao železaru i dugove za simboličan jedan evro. Danas portparol kineske kompanije navodi da železara posluje pozitivno i da su prihodi porasli 37 odsto, piše AFP.

Ta uspešna priča podstakla je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ubedi Kineze 2018. da preuzmu rudnik bakra u Boru i sada ih poziva da ulažu u razvijenu tehnologiju, navodi Frans pres.

Region Balkana, na ulazu ka južnoj Evropi, važan je deo „Novog puta svile“ kojim Kina namerava da razvije svoj izvoz.

To zabrinjava Brisel. Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je za Frans pres da je zabrinut zbog socio-ekonomskih i finansijskih efekata koje mogu imati kineske investicije u tom siromašnom regionu.

On je naveo primer Crne Gore gde je javni dug eksplodirao i dostigao 70 odsto BDP-a kada je zemlja uzela zajam od preko 800 miliona evra kod jedne kineske banke za izgradnju autoputa kroz planinski region.

Te kineske investicije često idu uz određene obaveze rekao je Han što, prema njegovim rečima, može ugroziti cilj da se poboljša stabilnost i ekonomski razvoj Balkana.

Stručnjak za Kinu Met Feršen smatra da balkanske zemlje koje su bez sredstava i nemaju pristup evropskim finansijskim tržištima i nisu u položaju da odbijaju novac. Pored toga ta sredstva stižu bez obaveza za borbu protiv korupcije što je jedna od preokupacija EU u regionu, dodao je on.

Novi put svile biće centralna tema samita 16 plus 1 koji se održava u Dubrovniku u četvrtak i petak i okuplja Kinu i zemlje centralne i istočne Evrope, podseća AFP.

Između 2007. i 2017. Peking je objavio ukupno zajmova od 12 milijardi evra za projekte izgradnje u tim zemljama, od čega jednu trećinu samo za Srbiju, a sledi Bosna sa 21 odsto, zatim Crna Gora, prema podacima Evropske investicione banke.

Kina je takođe vrlo aktivna u oblasti termoelektrana važnih za proizvodnju struje na Balkanu iako EU nastoji da ubedi vlade da se udalje od te industrije koja zagadjuje.

To nije odvratilo bosanske poslanike da nedavno odobre državnu garanciju od 100 odsto za zajam od 614 miliona evra kineske banke za modernizaciju elektrane na ugalj u Tuzli.

Evropske vlasti su pokrenule postupak protiv BiH navodeći da garancije bosanske države krše evropske propise dok je premijer Federacije BiH Fadil Novalić ocenio da se radi o istorijskom momentu za Bosnu koja nije imala takvu investiciju poslednjih 40 godina.

Izvor: Beta

Foto: Beta