Fenomen Tanjuga i njegove „zakonske neugasivosti“

Državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović kaže da se uslovi za gašenje Novinske agencije Tanjug pravno i zakonski nisu stekli, iako je ta agencija još 2015. godine odlukom Vlade Srbije ugašena.

„Novinska agencija Tanjug od 2015. godine posluje po tržišnim principima, tačnije ne finansira se iz budžeta Republike Srbije“, rekao je Gajović za list Danas.  

Govoreći o statusu te agencije, on je rekao da su „neki stavovi u tom smislu sadržani u dokumentu Strategije razvoja sistema javnog informisanja, čija se javna rasprava očekuje“.

Agencija Tanjug je 2016. godinu završila sa gubitkom od 51,3 miliona dinara, a u dugove im se sada ubraja i porez na imovinu od oko 5,7 miliona dinara, zbog čega je ta novinska agencija nedavno založila 205 umetničkih dela kako bi odložila njihovo plaćanje.

Kako je ranije preneo CINS, dugovi Tanjuga nastali su zbog korišćenja državnog zemljišta, navodeći da ta agencija ima pravo na korišćenje njiva i objekata u beogradskim opštinama Čukarica i Zemun.

Upitan kako javno preduzeće Tanjug može da poseduje imovinu, da koristi državno zemljište i daje u zalog umetnička dela, Gajović je kazao da se Ministarstvo kulture i informisanja ne bavi dugovanjima nijednog medija i da zato nema informaciju kako Tanjug raspolaže imovinom.

Na pitanje kako se 205 umetničkih dela našlo u Tanjugu i zašto ta agencija slobodno njima raspolaže, državni sekretar je izjavio da je „arhiva Tanjuga stvarana dugi niz godina i da je odlukom Vlade preneta u Arhiv Jugoslavije“.

„Što se tiče zbirke dela koja pominjete, pretpostavljam da Direkcija za imovinu Republike Srbije vodi računa o tome“, naveo je Gajović.

Kako navodi list Danas, od Direkcije za imovinu i Novinske agencije Tanjug nije dobijen odgovor na pomenutu temu.

Izvor: Danas, Beta

Foto: Tanjug promo