Fiskalni savet: Najveća GREŠKA rebalansa budžeta isplata 100 EUR

Fiskalni sa savet Srbije objavio je da su u usvojenom rebalansu budžeta Srbije za ovu godinu date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije, ali malo je verovatno da će se one u potpunosti ostvariti, a kao „najveća i nepovratna“ greška istaknuta je pomoć države od 100 evra svakom punoletnom građaninu koji to bude želeo.

„Sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznuđeno, prelazno rešenje, kojem je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države“, navedeno je u oceni uredbe Vlade Srbije o rebalansu, koju je uradio Fiskalni savet.

Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da još nije poznato koliko će da traje epidemija, niti kakav će ona imati uticaj na pad BDP-a Srbije i umanjenje javnih prihoda, kao i da nije isključeno ni to da će Vlada u cilju zaštite zdravlja stanovništva i pomoći privredi morati da donosi nove fiskalne mere koje će uticati na promenu javnih rashoda i zaduživanja države u 2020. godini.

Podseća se i da su u ovoj godini planirani i parlamentarni izbori „nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans koji prati promene u organizaciji nove Vlade, a kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način“.

Isplata 100 EUR najveća i nepovratna greška

„Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa jeste predviđena isplata 100 evra punoletnim građanima Srbije. Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim građanima višestruko štetna“, podsetili su iz Fiskalnog saveta, kao i na to da su Vladu Srbije savetovali da od te mere odustane.

(BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MO)

Prema njihovoj oceni, ta mera je ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć, fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast.

„Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će s kamatom vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama“, naveli su iz Fiskalnog saveta.

Dodaje se i da je planirano veliko povećanje deficita budžeta Republike na oko sedam odsto BDP-a (više od tri milijarde evra), prvenstveno posledica usvojenih antikriznih mera.

Rebalans budžeta predviđa relativno velike promene i na javnim prihodima i na javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita s prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardi dinara.

Dve grupe planiranih promena u budžetu

Pojednostavljeno posmatrano, kako su naveli iz Fiskalnog saveta, planirane promene u budžetu mogu se podeliti na dve grupe: na promene koje nastaju usled neposrednog uticaja krize i na promene usled sprovođenja paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

Rebalansom se predviđa da će prva grupa promena imati približno neutralan uticaj na deficit. S jedne strane, usled pada privredne aktivnosti očekuje se pad javnih prihoda u odnosu na prvobitni budžet, ali s druge strane planira se i slično smanjenje rashoda (umanjenje javnih investicija za četvrtinu uz uštede na rashodima za nabavku robe i usluga).

„Dakle, praktično svo predviđeno veliko povećanje deficita u 2020. može se pripisati sprovođenju (opravdanih) mera za podršku privredi i (neopravdanoj) isplati 100 evra punoletnim građanima“, smatraju iz Fiskalnog saveta.

Navedeno je i da je zbog velikih neizvesnosti teško očekivati da će realizacija prihoda i rashoda budžeta u 2020. biti potpuno u skladu sa usvojenim rebalansom, ali i da su pretpostavke za izradu rebalansa, koje je koristilo Ministarstvo finansija, u ovom trenutku „razumne i predstavljaju dobru osnovu za vođenje fiskalne politike u narednim mesecima“.

Rebalansom je predviđeno i snažno povećanje zaduživanja države na finansijskom tržištu, što u trenutnim okolnostima, po oceni članova Fiskalnog saveta, može biti dosta skupo.

„Jedan od glavnih izazova koji je sada pred Vladom Srbije jeste da na ekonomski najracionalniji način obezbedi finansiranje budžeta u 2020. godini. Pri tom, pored skoro 3,5 milijardi evra za finansiranje fiskalnog deficita, biće potrebno obezbediti i oko tri milijarde evra za vraćanje glavnice postojećih dugova države koja ima dospeće tokom 2020. godine“, navedeno je u saopštenju.

(BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MO)

Rebalansom je, podseća se, predviđeno da se ova sredstva prvenstveno obezbede na finansijskim tržištima – na domaćem tržištu (oko 50 odsto) i izdavanjem evroobveznica (oko 40 odsto).

Strategija zaduživanja može se pokazati kao nepovoljna

„Ovakva strategija zaduživanja Srbije nije detaljnije objašnjena u Obrazloženju rebalansa i mogla bi se lako pokazati kao nepovoljna“, upozorili su iz Fiskalnog saveta.

Kao primer su naveli da je stopa prinosa evro obveznice Srbije, s rokom dospeća u 2029. godini, porasla je od kraja februara do kraja aprila za oko 1,5 procentni poen (trenutno iznosi oko 2,7 odsto), a slične trendove beleže i druge zemlje u regionu zbog čega trenutno postoji oklevanje u vezi sa izlaskom na međunarodna finansijska tržišta (od početka krize samo je Mađarska izašla na međunarodno finansijsko tržište od zemalja regiona).

„Zbog svega toga smatramo da je racionalno da Srbija pregovara i o zaključivanju povoljnijih kreditnih aranžmana s međunarodnim finansijskim institucijama (MMF, Evropska unija, EBRD i drugi) umesto isključivog oslanjanja na privatne investitore na trenutno nepredvidivom finansijskom tržištu“, predložio je Fiskalni savet uz naglasak da „država ne sme da uvećava nelikvidnost u privredi”.

Upozoreno je i da aktuelni izazovi s kojima se susreću javne finansije Srbije mogu da dovedu do odlaganja plaćanja obaveza pojedinih budžetskih organa, odnosno do stvaranja docnji.

„U javnosti su se mogle (sporadično) čuti primedbe privrednika da država kasni s plaćanjem za određeni isporučeni proizvod ili uslugu. Jedan od pokazatelja da plaćanje obaveza neće biti visoko na listi prioriteta jeste i činjenica da se rebalansom odustaje od ranije planirane isplate nagomilanih docnji zdravstvenih ustanova“, naveo je Fiskalni savet.

Smatraju da je rizik verovatno najviše prisutan na lokalnom nivou, „s obzirom na to da ovaj nivo vlasti ima nerešavane probleme, a sada se u krizi susreće i sa oštrim padom izvornih prihoda“.

„Smatramo zato da bi Vlada trebalo sa posebnom pažnjom da prati izvršavanje budžeta lokalnih samouprava. Dobar deo napora centralne vlasti usmeren je ka održavanju likvidnost privrede tokom trajanja krize. Zbog toga se ne bi smelo dozvoliti da pojedini delovi države rade suprotno, tj. da lokalne samouprave usled mogućih problema u svojim budžetima istovremeno šire nelikvidnost ka privredi“, ocenio je Fiskalni savet.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay