Galeb od 10 milijardi dolara
Piše: Milenko Vasović
Nema na planeti države koja bi propustila posao vredan 10 milijardi dolara. Ali, bila je jedna zemlja koja je prezrivo odbacila tu gomilu para jer su njeni lideri imali bolji biznis – rat. Sada nema ni te države ni većine njenih lidera. Pogađate, reč je o SFRJ.
Ono što se godinama skrivalo od građana na ovim prostorima i što je znao mali broj upućenih, objavila je pre nekoliko dana američka obaveštajna agencija CIA. Amerikanci su sa jugoslovenskom firmom SDPR koja je i onda (i sada) trgovala vojnom opremom i naoružanjem zaključili predugovor o kupovini 5.000 aviona G-4 poznatijeg kao Super galeb.
Ovaj školski avion Amerikancima je bio potreban za jedinstvenu obuku pilota kopnenog i mornaričkog vazduhoplovstva, a već je bio prošao sve testove njihovih stručnjaka. Posao veka, kako su mnogi nazivali ovaj projekat koji je čuvan kao državna tajna, propao je zbog rata 1991. godine.
Ima jedan film „Trči Lola, trči“ koji nema klasičan kraj već nekoliko varijanti, pa gledalac može da usvoji onaj koji mu se najviše dopada ili onaj koji je najlogičniji. Zamislite kad bi mogli da se vratimo u devedesetu, devedeset prvu godinu prošlog veka, pa da odaberemo neki drugi nastavak umesto rata.
Upućeni tvrde da je u junu 1991. američki državni sekretar Džejms Bejker u Beograd doneo ček na 6,5 milijardi dolara i porudžbinu prvih 900 aviona G-4. Jedini uslov je bio da se zavađena rukovodstva jugoslovenskih republika primire i da sukobe reševaju u tišini. Braći nije bilo do rada već do rata.
Kako bi jugoslovenski prostor izgledao danas, kako bi izgledala Srbija da je ova američka ponuda prihvaćena? U to vreme u Vojnotehničkom institutu u Žarkovu radilo je 500 vrhunskih avio inženjera i tehničara, pančevačka Utva i Prva petoletka iz Trstenika bile su fabrike kojima su se divili i strani vazduhoplovni stručnjaci, a mostarski Soko je imao avionsku presu istu kao i fabrika u kojoj se proizvodio čuveni lovac F-16.
Istovremeno u Žarkovu je, zajedno sa Francuzima rađen projekat prvog jugoslovenskog nadzvučnog aviona NA. U simuliranim kompjuterskim dvobojima, prema tvrdnjama stručnjaka, taj avion je imao bolje karakteristike od F-16 i Mig-29.
Inače, za njegovu izradu koja je trebalo da krene 1995. godine u Vinči su razvijani kompozitni materijali i taj projekat je trebalo ondašnju Jugoslaviju da uvede u red srednje razvijenih zemalja. A gde smo sada – i posebno i svi zajedno? O hiljadama novih radnih mesta koje bi proizvodnja G-4 i NA donele iluzorno je i pričati. A o razorenoj zemlji, izgubljenim životima, siromaštvu…
Sve je to moglo biti izbegnuto, ali jugoslovenska i srpska javnost tada je malo ili nimalo znala o ovim ponudama i projektima. Pa i danas retko ko o tome priča. Kada ste, recimo, na slavama gde se raspreda o svemu i svačemu pričali o ovome?
Ova tužna priča o ludim glavama sa balkanskih prostora i danas bi mogla biti poučna. Mi ni sada ne znamo ništa o projektima i poslovima koji se tiču naših sudbina. Od nas se i dalje kriju ugovori koje vlast zaključuju u naše ime. Nama se samo na kraju ispostave računi ili, što je još gore, podele nam se uniforme. Za takvo stanje i sami smo krivi, jer dopuštamo raznim tipovima da rade šta hoće bez ikakve kontrole.
Izvor: BIZLife
