Goran Marković: Umetnici ne mogu da postoje bez slobode
„Specijalno vaspitanje“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“, „Tajvanska kanasta“, „Sabirni centar“, „Tito i ja“, „Urnebesna tragedija“, „Kordon“, „Turneja“… iza svih ovih naslova stoji jedno ime – Goran Marković. Njegovi filmovi nisu samo priče o nama, oni su naš odraz u ogledalu. Verovatno se zbog toga, dok ih gledamo, često smejemo i plačemo u isto vreme. Sa svojevrsnim hroničarem naših života popričali smo o tome šta nam se dešava i šta nas očekuje.
U skorije vreme imali smo dosta burnih dešavanja u kulturi. Počev od Narodnog pozorišta, preko otkazivanja predstava i izložbi. Nismo navikli na to da je kultura ovde toliko u žiži, šta se to dešava?
Izgleda da pobuna kreće sa pravog mesta, od umetnika. Umetnici ne mogu da postoje bez slobode, čim napravite društvo u kojem su ukinute sve slobode, umetnici su nule. Moraju da se izbore za slobodu. Svi imju poneštro da izgube, a umetnici nemaju šta da izgube i oni su slobodni. Oni mogu da stanu ispred svih i kažu istinu. Ovde se sada skupilo nekoliko stvari. Ono što je neko u Aleksincu vratio kartu zato što je skinuta jedna predstava iz političkih razloga, to je važnije od svega. Taj čovek koji je vratio kartu je napravio gest vredan poštovanja.
Uvreženo je mišljenje da kultura i biznis nemaju mnogo toga zajedničkog. Slažete li se sa time i kako vidite današnju konotaciju i delovanje biznisa u svetu i u Srbiji?
Mnogo postoji primedbi na račun toga da biznis uništava ljudsko dostojanstvo. Pogotovo u neoliberlanom društvu u kojem su radnici obespravljeni, u kojem levica praktično ne postoji. Mislim da između biznisa i ljudskih duša mora da postoji jedna harmonija. Inače, ako sve ode na jednu stanu, stvar je propala.
Ima li u tom pogledu razlike između Srbije i ostatka sveta?
Vidim da je i na drugim mestima levica potpuno uništena i da ne postoji nešto što se zove radnička solidarnost, dostojanstven život, humani odnosi, sve to je u drugom planu. Ako je to ideja biznisa, onda to nije dobro.
Kako to da promenimo, šta nam je činiti?
Ima civilizovanih društava i na njih se treba ugledati. Kada odete u Skandinaviju, to je sve u nekim ljudskim proporcijama. Nisu oni oduvek bili užasno bogati, pa su sada sebi dali taj luksuz. Švedska je do pre stotinak godina bila siromašna zemlja, oni su iz osečanja empatije i osećanja da postoje i drugi ljudi uredili svohj život tako da je on human, a mi ne živiomo u humanom društvu.
Izvor: BIZLife
Foto: youtube
