Hrana za dušu: Mileva Pavlović, autor emisije „Život u boji“

Koliko je danas teško naći kvalitetne goste za emisiju?

Bilo šta kvalitetno danas teško je pronaći. Za to treba biti znalac i istraživač, treba znati šta tražite. Gostiju ima na pretek, no kvalitetnog gosta treba ciljano tražiti, pa ga još ubediti da ima smisla da učestvuje u TV projektu zato što publika treba da ga čuje. Pravi ljudi su skriveni, bez želje za eksponiranjem. Najveći mi je izazov dijalog sa mislećim ljudima. Zaista se trudim.

Kakve kvalitete treba da ima novinar koji vodi tok-šou emisiju i kakvo je vaše mišljenje o ovoj vrsti TV formata u Srbiji?

Svaki novinar, pa i onaj koji vodi tok-šou, treba da ima univerzitetsku diplomu kao polaznu stavku u svom poslu. No, radoznalost, kritička promišljenost, sposobnost za odluku o prioritetu, mera u procenjivanju, nenametljivost, odsustvo poltronstva i idolopoklonstva, staloženost i prijatna spoljašnjost odlike su uspešnog novinara. Ako izuzmem retke pojedince, ovakve formate kod nas rade nestručni, premladi, neiskusni, a skloni divljenju, često samoproklamovani novinari, koji protraće dobrog gosta pitajući ga besmislice. Neretko, imam transfer stida gledajući ovakve formate.

Ime vaše emisije je „Život u boji”. U kakvim bojama se živi danas u Srbiji?

Ja sam Titov pionir. Potičem iz Jugoslavije koja je sijala u jarkim bojama. Vremenom su te boje prestale da šljašte i zadobijale umerenije tonove. Bilo je perioda i kada su umele da zgasnu. Sada je situacija šarenolika, pa se nadam da će i moj „Život u boji” da doprinese jasnijoj nijansi i emociji.

 Pesma za jutro, popodne i veče?

Jedna pesma za ceo dan: Morčiba, „Enjoy the ride”. Put je podjednako važan kao i cilj.

 Kojem albumu se stalno vraćate i zašto?

Iznova i iznova se vraćam muzici EKV-a. „Krug”, „Ti si sav moj bol”, „Samo par godina za nas” – filozofija su bunta, ljubavi i dubokog promišljanja stvarnosti.

Poslednja knjiga koju ste pročitali?

„Pjuriti”, Džonatana Frenzena. Fan sam njegovih knjiga „Korekcije” i „Sloboda”, koje filigranskom preciznošću odslikavaju svaki skriveni ćošak savremenog društava, odnosa među ljudima i licemernosti. Čitam ih u jednom dahu, jer me obuzme knjiga, a njegove stranice su upravo to: magnet za moje misli.

Film koji vam je promenio život?

„Klavir” – režija Džejn Kempion, muzika Majkl Najman.

To je film čija me je estetika očarala, a muzika omađijala. Svaka ovakva savršena stvar koja dotakne moj život promeni me, utoliko što se oplemenim novim kvalitetom i podignem sopstvene standarde u etici, estetici, umetnosti.

Savršen dan

U mladosti sam svako savršenstvo podrazumevala i tako protraćila mnoge razloge koji su dovodili do savršenog dana. Danas sam mudrija, cenim svaki sekund savršenstva, a ako se desi savršen dan, onda je to poklon-čestitka, koju primam sa radošću i svešću o njenoj vrednosti. Takav dan je onaj u kome su učesnici svi koje neizmerno volim, u kome nemam nikakav zadatak čije me ispunjenje ne raduje, koji protiče u mirnom sazvežđu dokolice, ukusne hrane i akcija koje se vezuju za hedonizam svake vrste. U njemu je obavezna vožnja motorom, brodom ili avionom. Taj dan je pun mirisa kolača i tompusa i u njemu je mnogo zagrljaja, poljubaca, šetnje i smeha. I da, on mora da usledi uvek posle nekog poslovnog uspeha ili ličnog trijumfa.

Omiljeno mesto za savršen vikend?

Terme Olimje – savršen spa po meri mog supruga i mene. Po standardima istih učesnika, dodala bih i usidrenu jedrilicu na moru ili brodić na mirnom toku Save, Opatiju i hotel sa pogledom na more ili austrijsko seoce na ski-stazi, Veneciju u vreme karnevala, Pariz u kasnu jesen…

Koja je vaša omiljena boja i zašto?

Tri su mi omiljene: crna, bela i crvena. Crna je tunel, bela izlaz, a crvena razlog.

Šta su za vas tri velika DA i tri velika NE?

Da – na venčanju;

Da – za majčinstvo;

Da – za neprestano usavršavanje;

Ne – rutini;

Ne – zavisnosti svake vrste;

Ne – prisili.

Šta je vaša „hrana za dušu”?

Moju dušu hrani raznovrsna, raznobojna i kalorična hrana iz različitih oblasti života, umetnosti, krajeva sveta, kulture, filozofije i razonode. Hrane me trke života, osvajanja tronova raznih vrsta, ljubavnih užitaka, voljenja i predavanja, majčinstvo, profesura, diplomiranje, magistratura, doktorat, knjige koje čitam i koje pišem, razgovori sa pametnijim od sebe, nedeljna lenjost, kafa u krevetu, kupovina cipela, kišni dan, u kome pišem više nego drugim danima, osmišljen prostor u kome živim i radim, poseta roditeljima, tišina i ćutanje, šetnja s predumišljajem, vino i tompus, jedrenje, život kraj mora…

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Milica Trnavac