Hrana za dušu: Slobodan Šarenac, RTS

Da li vas na ulici sada prepoznaju uz „Eno Šarenca, našeg najboljeg sportskog komentatora!” ili „Evo onog iz ʼŠareniceʼ!”?

– Uglavnom je to po emisiji „Šarenica”, ali nisu me zaboravili ni kao sportskog novinara. Interesantno je da u ukrštenim rečima pored moje slike, ipak, stoji opis: sportski komentator sa slike.

Prošlo je pola godine otkako ste na mestu voditelja kultne emisije na RTS-u. Kakvi su vam utisci?

– Najvažnije je da je veći deo publike reagovao dobro. Za mene je ovo predstavljalo novi izazov, na koji sam odgovorio na svoj način, kao, uostalom, na bilo šta što sam radio na televiziji. I „Šarenici” sam pristupio kao i komentarisanju utakmica, a na gledaocima je da to prepoznaju. Emisija ima već uhodanu ekipu, u koju je trebalo da se uklopim, a pošto su to kolege sa kojima se znam godinama, nije bilo teško. Utisci su odlični.

Da sada sedite sa Marinom Sedlačekom i pričate o Olimpijskim igrama u Tokiju, da li bi predmet razgovora bila pobeda nad Amerima u košarkaškom finalu?

– Ne verujem. Marin i ja smo realni i znamo da je ta pobeda još daleko. Bile bi to drugačije košarkaške teme za razgovor. Sa njim se o košarci može pričati danima, prava je enciklopedija ovog sporta.

Da vas neko stavi pred izbor: „Šarenica” ili prenosi utakmica košarkaške reprezentacije – šta biste izabrali?

– Izabrao bih obe stvari. Dokaz da se to može jeste da i vodim „Šarenicu” i komentarišem utakmice naše košarkaške reprezentacije i dalje. Nadam se da će tako i ostati. Ako bih baš bio doveden do toga da moram izabrati jedno od ova dva, onda bi to, svakako, bila košarka i komentarisanje utakmice. Ipak je to prva ljubav, koja zaborava nema.

Može li se danas u Srbiji živeti od novinarstva?

Težak je to zanat i svakoga dana se mora raditi na njemu. Ako se tom poslu pristupi pošteno i sa velikim trudom, ne verujem da će rezultat izmaći.

Kako izgleda vaš savršen dan?

– Na nekoj plaži na moru, uz porodicu, dobro društvo i muziku. I po neko piće.

Pesma za jutro, popodne i veče?

– Mnogo ih je. Teško ih je pobrojati u trenutku.

Kojem albumu se stalno vraćate i zašto?

– Prvom albumu Katarine II. To je muzika moje mladosti, možda i prva ozbiljna ploča kojom sam se zainteresovao za muziku. Ne treba zaboraviti ni Paket-aranžman, zatim Odbranu i poslednje dane od Idola, kao ni prve pesme Električnog orgazma.

Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali?

– Knjiga „Godina zeca”, finskog pisca Arta Pasaline.

Postoji li film koji vam je promenio život?

– Ne postoji tako nešto. Pogledao sam veliki broj filmova, ali teško da mogu da izaberem neki koji je na to mogao da utiče. Mislim da filmovi ne služe tome.

Utakmica/komentator koji su vas naveli na odluku da se bavite sportskim novinarstvom?

– Nisam imao uzora u ovom poslu. Kao mlađi, slušao sam američke komentatore kojima se ne sećam ni imena.

Koje je vaše omiljeno mesto za savršen vikend?

– Fotelja u dnevnoj sobi.

Šta su za vas tri velika DA i tri velika NE?

– DA: ljubavi, porodici i životu.

NE: lažima, pokvarenosti i nepoštenju.

Šta je vaša „hrana za dušu”?

– Knjiga, film, muzika… Duša mi je velika, pa je potrebno mnogo toga.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: RTS