I Crkva da digne glas protiv pljačke države

Piše: Milenko Vasović

Valja učiti i od komšija. Dopalo mi se predavanje, zapravo pismo koje je u petak pročitano u svim džamijama u Bosni i Hercegovini. Tamošnji imam skrenuo je pažnju vernicima na jedan opasan porok sa nesagledivim ekonomskim i moralnim posledicama koji “od ljudi pravi neproduktivne lenštine i društvene parazite”,  koji “uništava sposobnost, vreme i energiju”.

Reč je o kocki i kladionicama kojih u BiH ima najviše u Evropi po glavi stanovnika. Građani Federacije su u prošloj godini prokockali oko 800 miliona evra, što je za 335 miliona više od budžeta Kantona Sarajevo. Pa šta, što bi se mi brinuli o Bosni?

I u Srbiji je situacija ista, ako ne i dramatičnija. Siromaštvo nam je zajedničko, nezaposlenost i beznađe guraju ljude u poroke, u obećanu laku zaradu. Bilo bi dobro izračunati koliko je nesrećnika završilo na terapijama zbog kocke, koliko porodica rastureno, koliko socijalnih slučajeva stvoreno baš u tim kladionicama.

Nije mi namera da se ovde obračunavam sa kladionicama, “grešan” sam jer i sam ponekad uplatim tiket, već da ukažem na crkvu kao jedan ogroman medij koji bi mogao da ima veliku ulogu u borbi sa nepočinstvima koja su nas kao društvo zarobila. Zašto, recimo srpska crkva ne bi pokrenula borbu sa najvećim zlom koje decenijama uništava Srbiju? Mislim na pljačku države.

Nije Kosovo najveći problem Srbije. Kosovo je odličan paravan za ovu kugu koja nas je snašla. Pljačkaju svi: i ministri i predsednici i zamenici i koordinatori i savetnici i poverenici i direktori i kontrolori i pomoćnici i inspektori. Pa upravnici i članovi komisija, pa nadzorni organi, i očevi, i braća, i kumovi… Otima se i u crkvi i u ime crkve, – ko ne pljačka ispada glup u društvu.

Mogao bi, na primer patrijarh, mogao bi Sinod SPC da pozove u ozdravljenje društva, u izbavljenje od ove nesreće. Mogli bi da sroče pismo svim vernicima (i nevernicima) da ga sveštenici čitaju u crkvama, da sa njim izađu u medije. Da kažu silnima – prestanite ako boga znate.

Mogli bi da kažu da se zbog pljačke i laže i ubija. Da zbog pljačke narod živi u bedi i da od bede beži u svet. Koliko je samo onih koji su zbog pljačke ostali bez posla, bez kuće, bez budućnosti, pa i života. Nije normalno da se crkve ne dotiču društveni problemi.

Mogli bi, na primer, da odbiju donaciju nekog kriminalca, da bace anatemu na kakvog lupeža. Valjda i oni imaju obavezu da se nose sa nedaćama koje snađu narod. Ne mogu se pozivati na isti samo kada njima treba, a kad su oni potrebni narodu stavljaju glavu u pesak.

Nisam toliko naivan i ne mislim da bi se tako zaustavila pljačka. Ali neko mora da baci prvu grudvu. Država, vlast, tužilaštvo… očigledno neće. Ako bosanski imam može da se usprotivi kocki, što i pravoslavni popovi ne bi digli glas protiv pljačke. Zar crkva ne zagovara pravedno i socijalno društvo. Uostalom i u deset božjih zapovesti piše “ne kradi”, “ne poželi ništa što je tuđe”. Ili je njima lakše da se uklope.

Izvor: BIZLife