Ima jedna stvar u kojoj ne zaostajemo za Evropom
Svest građana, odnosno kompanija, o odvajanju ambalažnog otpada i reciklaže, proteklih godina nije promenjena, već njihove navike prate razvoj primarne selekcije ambalažnog otpada na mestu gde isti nastaje, kaže za BIZLife Violeta Belanović Kokir, direktorka kompanije Sekopak i dodaje kako se uvođenjem takozvanog seta zelenih zakona 2009. godine, „započelo sa uvođenjem sistema upravljanja ambalažnim otpadom kako u kompanijama tako i među građanima.“
„Srbija se može pohvaliti jako viskom stepenom ekološke svesti građana, jer prema našim istraživanjima i rezultatima projekata , preko 67% građana je spremno da razvrstava ambalažni otpad ukoliko za to ima mogućnost, tj infrastrukturu za odvajanje (kante, kese, kontejnere).
Gde smo u poređenju sa Evropom i svetom?
EU je sa sistemom produžene odgovornosti proizvođača započela još početkom 90-ih godina prošlog veka, i danas većina zemalja članica se nalazi na 60-70% sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada. Srbija je započela 2010 godine i za prethodnih 6 godina, dosegla cilj od 38% a ove godine očekujemo ispunjenje cilja od 44% recikliranog ambalažnog otpada. Sekopak je za 2015. godinu ispunio propisan cilj sa 39.7%, a za ovih 6 godina , zajedno sa našim partnerima – sakupljačima, komunalnim preduzećima i privatnim kompanijama, sakupio i poslao na reciklažu preko 180.000 tona svih vrsta ambalažnog otpada.
Učešće komunalnog ambalažnog otpada u većini zemalja EU u proseku se kreće od 4% do 15% dok je Sekopak ostvario da 30% od ukupno sakupljenih količina i poslatih na reciklažu bude iz komunalnog izvora.
Primećuje se da su akcije kada je prikupljanje ambalažnog otpada u pitanju, aktuelne na nekim velikim događajima (Exit, Beer fest i sl.), koliko se u stvari radi i van toga i kakve aktivnosti Sekopak organizuje?
Edukacija stanovnistva, odnosno pozivanje svih grupa građana da učestvuju u sistemu primarne selekcije je neprekidan proces. Sekopak se pored akcija i učešća na veliki festivalima, intenzivno bavi edukacijom građana kroz „door-to-door“ kampanju ( Leskovac i Niš), edukativne predstave za decu predškolskog i školskog uzrasta ( u preko 15 gradova u Srbiji), radionice za zaposlene naših klijenata, akcije sa našim klijentima sa ciljem pozivanja građana da učestvuju i odvajaju ambalažni otpad.
Da li postoji i kakva je razlika u tome koliko je privreda, a koliko stanovništvo, uključeno u sakupljanje ambalažnog otpada?
U suštini, razlika ne bi smela da postoji, jer po Zakonu svako ko generiše otpad mora da ga i razdvaja. Aktivnosti inspekcije na terenu su dovele do toga da industrija svoje obaveze ispunjava u najvećoj meri. Sa druge strane, stanovništvo odnosno lokalne samouprave nisu u potpunosti ispunile obaveze i omogućile građanima da odvajaju ambalažni otpad. Na osnovu Izmena i dopuna Zakona, koje su usvojene početkom februara, rok koji je dat lokalnim samouprava je dve godine za potpuno pokrivanje teritorije potrebnom infrastrukturom.
Koliko država učestvuje u ovom važnom pitanju? Da li i sa njima sarađujete na nekim projektima?
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine je u proteklom periodu davalo punu podršku radu operatera, posebno imajući na umu da je u okviru procesa pregovora Republika Srbija dobila najviše ocene za način na koji je rešeno upravljanje ambalažnim otpadom.
Kada vi očekujete da će Srbija stati rame uz rame sa Evropom po ovom pitanju i na čemu treba raditi da do ovoga brze dođe?
Srbija suštinski ne zaostaje za Evropom. Naši građani, privreda, su više nego svesni obaveza kao i neophodnosti da svi zajedno radimo na zaštiti životne sredine. Ključno je da svi u lancu odrade svoj deo posla, od lokalnih samouprava koje će postaviti opremu za odvojeno sakupljanje ambalažnog otpada, preko privrede koja će taj proces finansijski da podrži, do građana koji će svoj otpad pravilno razvrstati.
Izvor: BIZLife
