Inspirativna priča: Od siromašne čobanice do aktuelne ministarke obrazovanja

I dalje živimo u svetu u kome se vode rasprave da li su imigranti dobri za zemlju u koju dolaze ili ne – od Mađarske, Hrvatske i Slovačke koje podižu zidove i ograde zbog izbeglica iz Sirije, do Trampa koji želi da Meksikance drži podalje od Severne Amerike. U celoj toj situaciji, francuska ministarka obrazovanja i istraživanja, Nažat Valo-Belkasem (Najat Vallaud-Belkacem) inspiracija je za sve koji istinski veruju da oni koji su imali siromašno detinjstvo ne mogu da uspeju.

Pre više od dve godine postavljena je na mesto ministarke prosvete u Francuskoj, a pre toga je bila ministarka za ženska pitanja, ministarka gradskih poslova, a potom ministarka sporta i omladine. Time je postala najmlađa osoba koja ušla u Vladu i prva muslimanka na takvom položaju. Nimalo zavidan položaj.

U novembru prošle godine, mediji su je opisivali kao zvezdu u usponu u francuskoj vladi i primer uspeha. Krenula u borbu protiv nejednakosti sa kojom se i sama suočavala tokom školovanja. Između ostalog, najavila je nove reforme koje treba da spreče „društvenu segregaciju“ u srednjem obrazovanju. „Sistem u Francuskoj, to vam je kao da trčite 100 metara i neki kreću sa 30 metara prednosti, a drugi dodatnih 30 metara zaostatka„, opisala je tada slikovito Nažat Valo-Belkasem.
Rođena je 1977. godine u malom selu Nador, u Maroku. Kuća u kojoj je odrasla izolovana je seoska kuća sa zidovima od crvene zemlje i nabacanim krovom. Njena najranija sećanja su ona kad je prikupljala vodu sa obližnjeg izvora sa sestrom Fatihom, koja je sada advokat u Parizu i kada je pomagala dedi u čuvanju koza. Njen otac je radio kao građevinski radnik u Francuskoj, gde su kasnije emigrirali Nažat i njena porodica.

U predgrađe Amjena preselili su se 1982. godine. „Činjenica da napuštate jednu zemlju, jednu porodicu, jedne korene, zna da bude veoma bolno. Moj otac je pronašao svoje mesto, ali za moju majku i nas bilo je veoma teško da se naviknemo“. Njen otac uveo je striktna pravila: njoj i njenoj sestri je bilo zabranjeno da flertuju sa momcima ili da izlaze po klubovima pre osamnaeste godine. Nažat je svu svoju energiju usmerila na školovanje, konstantno je čitala i počela tečno da govori francuski već na kraju prve godine boravka. Njeni roditelji dobili su još tri ćerke i dva sina – ukupno sedmoro dece, pa su se ona i njena sestra, kao starije veoma brzo osamostalile. „Moja sestra i ja naučile smo da budemo samostalne i korisne, veoma brzo“, seća se.

Nažat je marljivo učila i diplomirala na Institutu za političke studije u Parizu 2002. godine. Odmah se učlanila u partiju socijalista i počela da promoviše građanska prava, zalaže se za jačanje lokalne demokratije i bori se protiv diskriminacije.

Kao ministarka obrazovanja ima veoma zahtevnu ulogu, jer su, nakon mnogobrojnih terorističkih napada, škole u Francuskoj preuzele centralnu ulogu u borbi protiv teritorijalne, etničke i socijalne nejednakosti u društvu. Više od 800 dece stavljeno je pod poseban nadzor zbog potencijalne radikalizacije. „Moramo da ukažemo deci da koje god da su vere, oni pripadaju građanskim idejama i nisu isključeni iz francuskog društva, takav pristup može samo da ih zaštiti„, rekla je ona.

Pored toga, istraživanja obrazovnog sistema PISA pokazalo je da francuski đaci nazaduju: u periodu od 2000. do 2012. broj bodova opao je za 6 odsto kada je reč o istoriji, geografiji i matematici a 4 odsto kada je reč o razumevanju pisanih tekstova.

Nažat je i sama bila meta seksističkih i rasističkih komentara koje su joj upućivali konzervativni političari. Napadali su je, ismejavali način na koji se oblači a ona je nastavila neumorno da se bori. Kako može da se slomi duh žene koja je naporno radila da bi došla tu gde jeste?

Udata je za Borisa Vala, takođe uspešnog političara, i imaju dvoje dece.

Izvor: BIZLife

Foto: Facebook/Printscreen

Piše: N.V.