INTERVJU Mirjana Bobić-Mojsilović: Sve je pozorište
Na samom početku razgovora sa poznatom Beograđankom javlja se problem. Kako najaviti i potpisati nekoga ko je toliko svestran? Nepresušan izvor umetnosti u svakom obliku, ali ujedno oštro pero novinarstva. „Ja sam pre svega umetnik“, pokušava Mirjana da nam pomogne „ali još uvek imam tu jednu kolumnu koju pišem dva puta mesečno, i to je moj jedini dodir sa novinarstvom poslednjih desetak godina.“
Ipak, Mirjanu Bobić, kasnije Mojsilović, prvo smo upoznali kroz žurnalistiku, koja je po njenim rečima divna profesija za mladog čoveka. U to doba je to bio najbolji način da se neko izrazi, pokaže da vredi i da je pametan. „Ali, kao što je rekao Dušan Radović, novinarstvo je genijalna profesija, ako se napusti na vreme. Ja samo to shvatila odavno, i odavno sam otišla iz novinarstva, iako ta moja mala kolumna ipak predstavlja moju jednu vezu sa stvarnošću“, iskreno priča ističući da je novinarstvo danas potpuno drugačije. Na medijskom podijumu sa jedne strane je tržište, dok sa druge politički interesi diktiraju kurs. „Paradoksalno, u komunizmu je bilo više morala i časti u novinarstvu nego danas, a o pismenosti i obrazovanju da i ne govorimo. Danas se vrhuncem smatra pisanje tekstova kojim se bestidno uništavaju tuđi životi, ili promocija pornografskog sadržaja na javnoj sceni.“
Od mladih dana Mirjana važi za nekoga ko je jedinstven, pomalo buntovan i drugačiji. Kako sama navodi, ideja njenog sazrevanja bila je raditi stvari iz ubeđenja, zadovoljstva i duboke unutrašnje potrebe, čak i kada to ne donosi nikakvu stvarnosnu korist. „Ali sve što se tako radi, na kraju donese plodove“, ističe kao pouku svojih postupaka.
Vratimo se za trenutak priči s početka, konstatujući da ju je publika oduvek doživljavala kao izvor kreativnosti, pitajući se ima li nešto što ona ne zna i u čemu nije dobra. Samo od sebe postavlja se pitanje gde pronalazi energiju i inspiraciju, na šta u svom stilu odgovara – sve što radi je pokušaj da zabavi samu sebe. „Da docrtam sopstveni život, da ga učinim boljim i smislenijim. Slikam ono što želim da gledam. Znate, i moje slike su moja autobiografija. Inspiraciju nalazim u sebi i svuda okolo. Svaki čovek je hodajući roman. I, na kraju krajeva, sve je pozorište.“
U tom, kao i svakom drugom pozorištu, postoje uloge života, ali i one koje idu u rok službe. Na pitanje šta je od svega čime se bavi njena prava ljubav, a šta su dopunske aktivnosti od kojih mora da se živi, Mirjana odgovara: „Ja sam pre svega pisac. Ali slikam, i prodajem slike. Pišem poeziju. Pišem za pozorište. Radim za ’trojicu’, i u tome uživam, iako je ponekad teško. Ali, kad me ljudi pitaju kad ostvaljam vreme za sebe kažem im da sve što radim i jeste u stvari vreme za mene. Ako uz to zabavim i ulepšam živote i nekim drugim ljudima, tim bolje“, priča uz osmeh.
Danas za nju možemo reći da je prava preduzetnica koja je dokaz da se u Srbiji može živeti od vizije, iako ističe da to nije nimalo lako. „Problem sa tržištem je što je u poslednje vreme ono napravljeno za velike sisteme i što zaista guši male i nezavisne igrače. Teško je i ući u pozorište i dobiti scenu za igranje, teško je sam distribuirati knjige po knjižarama. Ali, ne odustajanje od sopstvene vizije se, kao što sam rekla, uvek nekako vrati“, optimistična je naša sagovornica.
Njena kolumna u ’Večernjim novostima’ svake nedelje donese novu kritiku aktuelnih dešavanja. Za ovaj dvobroj na prelazu 2016. u 2017. zamolili smo je da podvuče crtu i sumira proteklu godinu. „Bila je ovo teška godina. Godina užasa, mržnje i srozavanja javne scene na nivo nezamislivo bedne komunikacije. Nadam se da smo dotakli dno, a posle dna – uvek sledi nekakvo dizanje. Želim da verujem u to.“
Svojom profesionalnošću i zaljubljenošću u život, kojom sijaju njeni radovi Mirjana Bobić-Mojsilović uzor je mnogima, a naročito pripadnicama lepšeg pola, koje se, kako kaže, trudi da aktivira svakom novom promocijom. Njen cilj je da podstakne ljude da urade nešto više sa svojim životima. „Bar da počnu da čitaju knjige, a onda, oni koji mnogo čitaju mogu i da počnu da pišu. Uostalom, ja sam i svojevremeno napravila dva konkursa i objavila dve zbirke kratkih priča ljudi kojima sam dala šansu“, radosno će, objašnjavajući da je mnogima od njih bio prvi put u životu da su nešto ozbiljnije napisali.
U moru obaveza i stvaranja koji su postali njena svakodnevica, Mirjana ipak krade retke trenutke da se osami, izoluje i uživa. Vreme koje posvećuje sebi je obično popodne, kada kafa i dobra muzika postaju njena meditacija. Povrh svega, ključ užitka je ćutanje.
Trenutno je takvih momenata sve manje jer je najnoviji roman ’Tvoj anđeo čuvar’ tek izašao u prodaju. I pored predstavljanja istog u prestonici se neće dugo zadržati, jer je publika nestrpljivo iščekuje na gostovanjima predstava ’Svlačenje’, ’Pozovi M Radi užitka’ i ’Suze su OK’ širom zemlje, te ostaje da poželimo srećan put i sve najbolje u Novoj godini koja će mnogima doneti nove vizije i anđele čuvare.
[preporucene_vesti ids=“111054, 86141, 89317″]
Izvor: BIZLife
Piše: Danica Grujičić
