JAZ EVROPE: Istok i zapad bliži, ali sad jug i sever sve dalji
Članice Evropske unije iz centralne i istočne Evrope po bogatstvu sustižu zapad, ali raste razlika između severa i juga, pokazala je studija pripremljena za ministre finansija EU.
Unija želi da se 27 članica, koje će ostati nakon odlaska Velike Britanije, ekonomski ujednači jer veruje da velike razlike otežavaju utvrđivanje politika i mogu biti izvor budućih kriza.
Velike razlike takođe donose podršku evroskeptičnim i populističkim strankama koje bi mogle zapretiti EU.
BDP 11 članica, većinom iz centralne i istočne Evrope, koje su se pridružile bloku od 2004. godine, raste brže po prosečnoj stopi od šest posto. To je rezultiralo kumulativnim povećanjem realnog prihoda po stanovniku, u nekim slučajevima i više od 200 posto od 1999. do 2016.
To je u kontrastu s prosečnih dva posto na bogatijem zapadu koji je BDP po stanovniku u istom periodu povećao za samo 50 posto, kaže se u studiji.
Finansijska kriza koja je počela 2010. je, međutim, produbila razlike u evrozoni između bogatijeg i stabilnijeg severa i siromašnijeg juga.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, BDP po stanovniku u Nemačkoj se od 2010. do 2016. povećao 19 posto, u Holandiji i Francuskoj 14, a 13 posto u Belgiji i Austriji.
U južnim zemljama, koje su 2010. već imale niži BDP po stanovniku, taj je rast mnogo sporiji i dodatno produbljuje razlike. U Italiji je rast bio samo šest posto, u Portugaliji 10, a Grčka je pala za sedam posto.
„Ovaj obrazac, koji pokazuje ujednačavanje istoka i zapada, ali razilaženje severa i juga u evrozoni, može se primetiti po nizu pokazatelja, poput realnih plata, ulaganjima i potrošnji“, kaže se u analizi koju je pripremio Centar za evropske političke studije (CEPS).
Studija nije mogla predvideti hoće li proces približivanje istoka i zapada jednom dovesti i do ujednačenja bogatstva.
Izvor: SEEbiz
Foto: Pixabay
