JAZ sve veći: 10 najbogatijih JAČI od Belgije ili S.Arabije
Novi momenat raspravama o povećanju globalne nejednakosti sigurno će dati i najnovije istraživanje Learnbondsa, koje je pokazalo da 10 najbogatijih ljudi sveta drži više imovine od vrednosti privreda 85 siromašnih država sveta.
Naime, na listi na kojoj uglavnom dominiraju američki milijarderi, vrednost imovine dostigla je 858,1 milijardu dolara. S druge strane, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ukupni BDP najsiromašnijih 85 država sveta vredi 813,5 milijardi dolara.
Zanimljivo je i da je imovina 10 najbogatijih ljudi veća od BDP nekih država koje se smatraju prilično ekonomski moćnim.
Tako je BDP Saudijske Arabije, vodećeg svetskog proizvođača nafte, sa 779,3 milijardi dolara bitno niži od imovine te desetorice. Njihova imovina prelazi i vrednost ekonomije Belgije (517,6 milijardi dolara), a dvostruko je veća i od iranskih 458,5 milijardi dolara.
Analiza pokazuje kako najbogatijim ljudima sveta ne može ni izbliza konkurisati bilo koja afrička država. Najbogatija na “crnom kontinentu”, Nigerija, ima BDP od 446,5 milijardi dolara, a ukupno afričke države imaju privrede vredne 2,4 biliona dolara, što je tri puta više od desetorice najbogatijih.
Prema najsvježijim podacima s početka februara, najbogatija osoba na svetu i dalje je Džef Bezos, osnivač i izvršni direktor Amazona. Njegova imovina procenjuje se na 123,5 milijardi dolara.
Iznos Bezosovog bogatstva najbliži je vrednosti marokanskog BDP, sa malo više od 119 milijardi dolara 58. najbogatije države sveta. Samo jedno mesto ispod Maroka nalazi se Ekvador, čiji BDP vrijedi 107,9 milijardi.
To je za pet milijardi dolara manje nego što poseduje drugi najbogatiji čovek sveta Bil Gejts, nekadašnji prvi čovek Majkrosofta. Njegova imovina vredi 112,6 milijardi dolara.
Više od ekvadorskog BDP poseduje i francuski milijarder Bernard Arno. On i njegova porodica raspolažu sa 108 milijardi dolara.
Na dva dana se „rodi“ jedan milijarder
Ovi podaci su deo su višegodišnjih rasprava koje podstiču organizacije poput Oksfama. Njihov glavni zahtev je da globalna privreda treba da služi što je većem broju ljudi, a ne privilegovanoj manjini.
U Oksfamovoj studiji objavljenoj uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu kaže da se od ekonomske krize pre gotovo deset godina, broj milijardera u svetu gotovo udvostručio, dok se između 2017. i 2018. svakog drugog dana stvarao novi milijarder.
Istovremeno bogate korporacije imaju najmanje poreze u poslednjih nekoliko decenija, dodaje se u studiji. Oksfam je kao rešenje problema predložio podizanje poreza. Samo jedan posto Bezosova bogatstva ugrubo je istovetno budžetu za zdravstvo Etiopije.
Izvor: Poslovni dnevnik
Foto: Pixabay
