Jel to neko hoće da  nam otme 300 miliona evra?

Piše: Milenko Vasović

Ako kaniš malo krasti opljačkaj trafiku, ako kaniš mnogo krasti gradi auto-cestu (stara hrvatska izreka). I u Srbiji važi isto. Retko kada smo imali tako transparentnu najavu  pustošenja državne kase kao što je to planirana gradnja auto-puta Preljina – Pojate.

Ministarka građevine nas je obavestila da je sa američkom kompanijom Behtel potpisala Memorandum o saradnji kojim se predviđa izgradnja pomenute deonice duge 110 kilometara. Utanačena je i maksimalna vrednost investicije 800 miliona evra. Narodu je to predstavljeno, pa, gotovo, kao srećna okolnost, jer, eto, Amerikanci nam neće uzeti više. Dobićemo put za “već od” 799 miliona – kukala nam majka.

Kažu stručnjaci da ovce pamte najduže dve nedelje. To praktično znači da se nijedna ovca u Srbiji ne seća da je pre šest godina sa partnerima iz Kine naša država potpisala predugovor za izgradnju dva auto-puta: od Pojata do Preljine i od Novog Sada do Rume. Prema tom predugovoru za oba puta sa šest traka i ukupne dužine 140 kilometara Kinezima je trebalo platiti 642 miliona evra.

Kako u Srbiji sem ovaca ima i drugih bića moguće je da se neki sećaju tog predugovora. Tamo je bilo zapisano da domaće firme učestvuju u realizaciji projekta sa 45 odsto i da je  prosečna cena po kilometru oba auto – puta, sve sa tunelom  kroz Frušku goru, bila 4,72 miliona evra.

Nema pisanih tragova ali čak i tada se šuškalo da je to jaka cena i da bi možda neki drugi izvođači uradili isti posao za manje para. I gle čuda, mi smo uspeli da nađemo partnera koji je udvostručio cenu. Tako se potvrđuje stara mudrost da sve što u Srbiji može da krene naopako i krenuće. Izgleda da na tržištu  nije bio niko skuplji. Dakle, umesto da nas Moravski koridor košta 4,72 miliona po kilometru koštaće nas 7,27 ili oko 300 miliona više.

Za neupućene, kroz pitomu  Šumadiju nema potrebe za tunelima, nema krša i planinčina, nije ovo zahtevan građevinski teren. Kada bi se napravio valjan tender bez tajanstvenih ugovora nešto mi se čini da bi se za tih 300, najviše 400  miliona mogao napraviti ceo Moravski koridor.

Onaj ko se setio da angažuje američku firmu ili živi u dubokom neznanju ili je deo udruženog poduhvata. Jer, Behtel je gradio u okruženju (Hrvatska i put Tirana – Priština) i iza te firme su, osim asfalta ostale i velike sumnje u naduvane cene i veliku korupciju. Sama namera da se Behtel angažuje bez javnog nadmetanja je isto što i narkomanu poveriti čuvanje drogerije.

Kad pokloniš hohštaplerima stotine miliona evra onda je logično što je Srbija po riziku od siromaštva lider u Evropi, što su nam plate i penzije na samom dnu, što se  na svaka četiri sata neko iseli iz zemlje ( 2015. godine 60.000). A stručnjaci, policija, tužilaštvo inspektori i sirotinja ćute. Zašto?

Izvor: BIZLife