„Još uvek se borimo sa stereotipima podele poslova na muške i ženske“

Pitanje rodne ravnopravnosti usko je povezano sa svim oblicima ravnopravnosti u društvu. Ne verujem u podelu muškaraca i žena u bilo kojem segmentu, bilo da govorimo o karijeri ili poslu u kući, kaže za BIZLife magazin Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.

„Iako čine više od 51 odsto svetske populacije, žene su uglavnom i dalje nedovoljno zastupljene kao lideri u poslovnoj zajednici, vladi i javnom sektoru. U osnovi je stereotip da su žene bolje u društvenim naukama i da treba da se posvete odgajanju dece. Restriktivni stereotipi i kulturološke stigme treba da budu iskorenjene iz svih oblasti. Moramo promovisati činjenicu da, posebno u novom digitalnom okruženju, industrija 4.0 otvara vrata velikom broju radnih mesta za žene u IT industriji.

Lično sam posvećena ovom pitanju, zbog čega učestvujem u mnogim mentorskim programima unutar Mastercarda, kao i u programima AmCham i Srpske asocijacije menadžera, čiji je cilj da osnaže žene u IT industriji“, kaže ona i dodaje da je na njenu  inicijativu, pre tri godine u stalnu agendu Kopaonik biznis foruma uvršten je i panel čiji je cilj da promoviše rodnu ravnopravnost i žensko liderstvo.

Koliko je to pitanje važno vašoj kompaniji?

 Ravnopravnost i inkluzija su poslovni imperativi za Mastercard, na više od 200 tržišta na kojima poslujemo. Finansijska, digitalna, socijalna, etnička, polna i svaka druga inkluzija neraskidivo su povezane – čak samo jedna slaba tačka u lancu inkluzije može da pokrene negativan efekat koji uzrokuje isključivanje. Posebno je važna finansijska inkluzija, koja je povezana sa ekonomskim i socijalnim razvojem zemlje, a igra ulogu u smanjenju ekstremnog siromaštva i, kao takva, ona je označena kao jedan od ključnih mehanizama za postizanje sedam od sedamnaest ciljeva UN za održivi razvoj.

Oko polovine finansijski isključenih ljudi širom sveta čine žene. Zbog toga se Mastercard fokusira na razvoj programa koji će ohrabriti devojke i žene da se opredeljuju za školovanje u STEM naukama i rad u IT industriji, jer se predviđa da će više od 80 odsto radnih mesta u narednim decenijama biti u ovim industrijama.

U Evropi studije u IT oblasti upiše četiri puta više muškaraca nego žena, dok u Srbiji od 100 IT inženjera – 74 su muškarci. IT industrija u Srbiji zapošljava tri puta više muškaraca nego žena, prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Naš cilj je da budemo poslodavac, brend i partner koji žene biraju. Zato smo pokrenuli mnogobrojne inicijative radi smanjenja rodnog jaza, kao što je naš program „Girls4Tech”, namenjen edukaciji i uključivanju devojaka u STEM industriju. Kroz ovaj program u prvih pet godina, zaključno sa 2019. godinom, prošlo je 400.000 devojčica između osam i dvanaest godina, u 25 zemalja. Cilj je da 2025. godine taj broj dostigne jedan milion.

 Da li bi vam karijera bila drugačija ili bi se, možda, drugačije razvijala da ste muškarac?

Ne verujem da bi bila drugačija, jer i posao i kompanija za koju radim izbor su koji sam napravila pre više od 10 godina, pre svega zbog mogućnosti da iskoristim globalnu ekspertizu i platnu tehnologiju Mastercarda i stavim ih u službu razvoja tržišta na kojima poslujem u pravcu širenja prihvatne mreže kartica, kao i kroz modernizaciju načina plaćanja. Ono na šta sam izuzetno ponosna jeste činjenica da kompanija za koju radim poseban akcenat stavlja na ravnopravnost, različitost i inkluziju kroz jednake uslove za rast i razvoj zaposlenih, bez obzira na polnu, nacionalnu, versku ili bilo koju drugu različitost. Osigurali smo da prilikom izbora kandidata na neku od menadžerskih pozicija muškarci i žene imaju jednake uslove i da je kvalitet kandidata jedini presudan faktor prilikom izbora.

Imam sreće da radim posao koji me ispunjava, jer je istovremeno pun izazova i prilika. Da radim u nekoj drugoj firmi, nisam sigurna da bi se moja karijera razvijala istom brzinom i na isti način kao u Mastercardu, kao i da bih, kao žena, imala jednake mogućnosti za napredovanje. Baš zbog toga aktivno radim na promociji rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena u kompaniji i van nje, da ne odustaju od ambicije da napreduju i usavršavaju se u svim sferama poslovnog, društvenog i javnog života. Neverovatno je da smo napravili revolucionarne napretke u tehnološkom smislu u svim industrijama, a da se još uvek borimo sa stereotipima podele poslova na muške i ženske i da po inerciji na menadžerskim pozicijama očekujemo da vidimo muškarce. To moramo da menjamo sistemski kao društvo od malih nogu kroz sve nivoe obrazovanja.

Vi ste već više od deset godina u istoj kompaniji. Da li je postojao neki trenutak kada vam je bilo dosta svega ili ste želeli nešto da promenite? Da li imate neki savet za one koji dođu u takve situacije?

Nemam utisak da je prošlo 10 godina, pre svega zbog dinamičnog radnog okruženja, neograničenih mogućnosti za lični i poslovni rast i razvoj. Kada ste posvećeni svom poslu, teške trenutke i situacije doživljavate kao izazove i prilike da porastete u profesionalnom smislu. Poslovni imperativ Mastercarda je da poslujemo dobro čineći dobro. To je ono što me čini posebno ponosnom ‒ da, kao menadžer, mogu direktno da utičem na unapređenje lokalne zajednice u kojoj živim i radim i olakšam život građana na tri tržišta, kroz realizaciju projekata, kao što su plaćanje karticama u javnom prevozu u Beogradu, zatim plaćanje taksija u jedinicama lokalne samouprave širom Srbije, plaćanje računa u pošti u Sarajevu, plaćanje saobraćajnih kazni u Crnoj Gori itd.

Motiviše me mogućnost da nešto oblikujem i gradim od nule, kao i da doprinosim opštem dobru, što je jedan od razloga što, od prošle godine, Mastercard podržava izgradnju NURDOR roditeljske kuce za smeštaj superherojâ, dece koja se bore protiv raka i njihovih roditelja, dok su na lečenju u Beogradu.

Svima koji se ne osećaju da su na pravom mestu savetujem da ne gube vreme i da što pre naprave poslovnu promenu i da nikako ne odustaju od ostvarenja svoje vizije. Samo na taj način će moći da daju svoj najveći doprinos kompaniji za koju rade.

Već godinama se govori o takozvanom odlivu mozgova. Da li ste nekad poželeli da odete iz zemlje i nastavite karijeru na drugom mestu?

Tokom studija, kao deo programa „Work and Travel”, imala sam priliku da ostanem da živim i radim u Americi. Nisam to učinila, jer sam želela da se vratim i aktivno učestvujem i doprinesem razvoju Srbije u modernije i ekonomski stabilnije društvo. S obzirom na to da radim za internacionalnu kompaniju, imam brojne prilike da karijeru nastavim u inostranstvu, ali ja i dalje biram da ostanem ovde i nastavim da radim na kreiranju bezgotovinskog društva, edukaciji građana o prednostima elektronskih plaćanja, izgradnji platne infrastrukture u državnom sektoru i sektoru malih i srednjih preduzeća, kao i uključivanju što većeg broja ljudi u finansijske i digitalne tokove.

Kao direktorka u jednoj velikoj kompaniji, kako vi komentarišete ove nove tendencije u svetu po pitanju radnih navika?

Četvrta industrijska revolucija nam donosi transformaciju u svim sferama života, pa tako i u domenu radnih praksi. Ukoliko su vam kompjuter i mobilni telefon osnovno sredstvo rada, potpuno je svejedno odakle i koliko radite sve dok je kvalitet učinka na najvišem nivou. Usled digitalizacije i automatizacije procesa, stvaraju se nova zanimanja, neka će u bliskoj budućnosti prestati da postoje. U svetu digitalnih nomada i globalne povezanosti mnogo će biti važniji efekti i rezultati rada. Danas ne smemo da dopustimo da nismo informisani u realnom vremenu, zbog čega smo dostupni skoro 24 sata. U kompanijama koje nemaju krute radne norme zaposlenima se daje fleksibilnost rada od kuće, klizno radno vreme, mogućnost da i očevi odu na plaćeno roditeljsko odsustvo kada imaju prinovu u porodici, bez obzira na to što je žena na porodiljskom, što ih dodatno motiviše da daju odlične rezultate, budu zadovoljniji i efikasniji i na najbolji način usklade svoj privatni i poslovni život.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: BIZLife/Sanda Mokanić