Jovanović: Ispunili smo očekivanja
„Srpski dani osiguranja” po drugi put su organizovani u Srbiji, a kako za BIZLife magazin kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, bila je to sjajna prilika „da svi zajedno napravimo presek trenutnog stanja na tržištu osiguranja Srbije i uporedimo ga sa prilikama i dostignutim standardima u regionu i EU“.
Kakvi su utisci bili posle prvog okupljanja?
Više nego pozitivni. Uostalom, ogroman broj gostiju će i ove godine prisustvovati „Srpskim danima osiguranja”. To je dokaz da su „Srpski dani osiguranja” ispunili očekivanja i da smo uspeli u nameri da napravimo verovatno i najveću regionalnu konferenciju o osiguranju. Naša je namera da na takvim skupovima, a za „Srpske dane osiguranja” mogu da kažem da su već postali tradicionalni, aktuelnim temama i sa renomiranim predavačima dodatno unapređujemo sektor osiguranja i dajemo odgovore na brojne izazove koji su pred nama. Iskustvo sa prošlogodišnje konferencije nam daje potvrdu da pravimo prave korake u pravom smeru.
Kako ocenjujete stanje na srpskom tržištu osiguranja?
Srpsko tržište osiguranja menja se nabolje iz godine u godinu, iako i dalje nije dovoljno razvijeno i neiskorišćen je investicioni resurs. Rast jeste spor, ali je stabilan i kontinuiran, pa mogu da kažem da je pred osiguranjem svetla budućnost. Očekivana ukupna premija za ovu godinu iznosi skoro milijardu evra, što pokazuje rast u odnosu na prošlu godinu za oko 6 procenata. Industrija osiguranja raste dvostruko brže od BDP-a i, iako je učešće premije osiguranja u BDP-u od 2,1 odsto iznad proseka država centralne i istočne Evrope, ima prostora za dodatni rast. Kod nas se za osiguranje po glavi stanovnika izdvaja tek nešto više od 100 evra, dok se u Hrvatskoj izdvaja tri, a u Sloveniji deset puta više. Ipak, i dalje je glavna karakteristika našeg tržišta loša struktura, tj. malo učešće životnog osiguranja u poređenju sa neživotnim osiguranjem, kao i visoko učešće obaveznog osiguranja. Na promeni tih parametara moramo svi zajedno da radimo.
Kakve izazove za osiguravače očekujete u narednom periodu?
Nekoliko izazova je pred nama. Prvi je edukacija stanovništva, jer je kultura osiguranja kod nas na niskom nivou. Moramo da edukujemo građane kako da prepoznaju rizike kojima su izloženi i da tim rizicima upravljaju na adekvatan način, tako što će zaštiti svoje živote i živote svojih najbližih ili imovinu. Kvalitet života možemo da unapredimo i tako što ćemo smanjiti brigu za neizvesnu budućnost, a upravo to je zadatak osiguravajućih društava. U savremenom svetu osiguranje je ekonomska potreba svih, ne samo bogatih. Ne smemo kao društvo da dozvolimo da standard bude ograničavajući faktor za neosiguravanje, a posebno ne stav da je osiguranje skupo.
Izazov će biti i nastavak procesa unapređivanja pravnog okvira. Sistem uspostavlјen Zakonom o osiguranju dobar je osnov za prilagođavanje standardima i propisima EU. Usaglašavanje sa direktivom Solvency II, što će obezbediti dodatnu finansijsku stabilnost sektora osiguranja, a sigurnost osiguranika podići na još viši nivo, uspešno se sprovodi. To je složen proces koji zahteva visoke regulatorne standarde. U isto vreme možemo očekivati rast kapitalnih zahteva zbog implementacije direktiva i rast tehničkih obaveza usled povećanja limita i kriterijuma za naknadu šteta. Uskoro očekujemo i novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čime će biti zaokružen proces započet 2014. godine, što će dodatno unaprediti preostalu regulativu delatnosti osiguranja i rešiti aktuelne probleme.
Da li osiguravajuća društva imaju odgovarajuću ulogu u društvu?
Ubeđen sam da nemaju i moramo da radimo na jačanju uloge osiguravača kao ozbiljnog partnera države i povećanju funkcija društava za osiguranje kao institucionalnih investitora. Osiguravači imaju i ulogu u mobilizaciji slobodnih finansijskih sredstava, čime obezbeđuju dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavljaju u funkciju privrednog rasta i razvoja. Da bi to bilo izvodljivo, potrebno je rešiti problem sigurnih i prinosnih alternativa na duži rok. To znači da država u nama mora da vidi ozbiljnog, respektabilnog partnera, kojem treba omogućiti krupna institucionalna ulaganja, u opštem interesu korisnika osiguranja, države i osiguravača.
Šta je obeležilo ovu godinu za Udruženje osiguravača i na čemu je bio fokus u 2018. godini?
To je, pre svega, digitalizacija zapisnika MUP-a o uviđaju saobraćajnih nezgoda. U pitanju je aplikacija koju je Udruženje osiguravača pokrenulo sa MUP-om i koja ubrzava proceduru prikupljanja dokumentacije neophodne za naknadu štete, jer je sada potrebno 15 dana, umesto 30–60 dana, za dobijanje policijske dokumentacije. Dalje, aplikacija pojednostavljuje čitav proces, jer oštećeni građani više ne moraju da idu u MUP, ali i pojeftinjuje ceo taj proces, jer više nema plaćanja administrativnih taksi. Po novoj proceduri, oštećeni građani sada komuniciraju samo sa osiguravajućim društvom koje treba da im nadoknadi štetu. To društvo će, na osnovu odštetnog zahteva, kroz aplikaciju UOS, preuzeti kompletnu dokumentaciju MUP-a, a oštećeni treba da dostavi dokumentaciju kojom MUP ne raspolaže. Ova aplikacija, za sada, važi samo za naknadu materijalne štete, odn. za nezgode u kojima nije bilo povređenih.
Šta da očekujemo od UOS-a sledeće godine?
Želimo da nastavimo započeti proces digitalizacije. Plan nam je da takvu saradnju uspostavimo i sa tužilaštvima i da na taj način preuzimamo i dokumentaciju iz nezgoda u kojima ima povređenih, odn. iz udesa posle kojih MUP ima obavezu da dokumentaciju prosledi tužilaštvima. Za sada, kao Udruženje osiguravača, imamo odličnu saradnju sa beogradskim tužilaštvima, čime smo ubrzali dobijanje dokumentacije za nezgode na teritoriji grada Beograda. To radimo i za nezgode posle kojih mi nadoknađujemo štetu, ali i za sva osiguravajuća društva. Plan je da takav oblik saradnje uspostavimo i sa ostalim tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: BIZLife
