„Kada javnost vapi za odgovorima teorije ne smeju postati činjenice“

Uloga nauke u društvu, biznisu, kreiranju politike i budućnosti nikada nije bila relevantnija tema kao danas, u neizvesno vreme tektonskih promena koje je izazvala pandemja koronavirusa. Ovu godinu zasigurno niko od nas neće zaboraviti. Jedna od stvari koju smo mnogi shvatili jeste da treba da verujemo nauci kako bismo mogli da se nosimo sa svetskim događajima poput pandemije i sa ekstremnim vremenskim uslovima izazvanim klimatskim promenama.

Jasno je da je nauka ključna za rešavanje mnogih svetskih problema i da je mi kao društvo moramo prihvatiti u svim njenim potencijalima. Ipak, zbog velike količine različitih informacija, dezinformacija, teorija i spekulacija to se takođe trenutno ne dešava.

Naučne činjenice ili naučna fikcija?

Mojra Gilhrist, potpredsednica za strateške i naučne komunikacije kompanije Filip Moris Internešnel (PMI), ističe da je kod nauke sve u nijansama, a da nažalost u vreme koronavirusa tražimo konkretna rešenja: ispravno ili netačno, da ili ne – što kod nauke ne postoji. Smatra da ključ uspeha leži u transparentnosti i iskrenosti naučnika i donosilaca odluka prema javnosti o svakoj temi.

„Jedna od stvari koja nas je zadesila na početku pandemije bilo je ogromno interesovanje koje javnost odjednom ima za nauku. Podaci koje svakodnevno objavljuju vlade i lokalni zdravstveni organi zaista su izazvali interesovanje. Javnost traži nauku i vapi za odgovorima putem nauke i bilo kakvih znakova, ali je ljudima teško da protumače te znakove, šta je istina a šta ne. I to je za mene bio pravi poziv za buđenje, a trebalo bi da bude i za ostatak naučne zajednice, kao i za kreatore politika. Imamo dužnost da budemo podjednako iskreni o onome što znamo i onome što ne znamo. A takođe i da budemo sigurni da javnost ne prenagljuje sa donošenjem zaključaka, pa da imamo jedan dan obavezno nošenje maski, a već sledeći dan ne. Mislim da, kada bismo bili iskreni u vezi sa onim što znamo o svakoj temi, javnosti bi bilo mnogo lakše da donosi odluke na osnovu onoga što danas znamo, umesto na osnovu nagađanja“, rekla je Gilhrist na onlajn panelu Science Facts or Fiction na kojem su učestvovali i Roman Čaudri data scientist i AI programer i suosnivač Vikipedije Džimi Vels.

Ističe da su transparentnost i sposobnost ljudi da sami odlučuju na osnovu sirovih podataka ključna stvar, kao i da je odgovornost naučnika da ne idu sa tumačenjem previše izvan onoga što podaci govore.

„Mnogo razmišljam o ljudima koji puše. Oni ne znaju kome da veruju, šta je istina, da li bi trebalo da se okrenu proizvodima bez duvanskog dima ako ne žele da ostave pušenje ili ne, zbog različitih teorija. Veoma je važno da se teorije ne predstavljaju kao činjenice. Svi imamo odgovornost da se toga pridržavamo“, kaže Gilhrist.

„I kod sukoba interesa transparentnost je ključna“ 

„Kada predstavljam svoju kompaniju, proizvode ili nauku donosiocima odluka moj sukob interesa je apsolutno jasan i očigledan. Ali mislim da, kada drugi dolaze i lobiraju kod zakonodavaca o politikama koje bi mogle da utiču na klimatske promene na primer, ponekad njihov sukob interesa nije sasvim jasan. Tako da mislim da kreatorima politike nije lako da donose odluke, jer oni često ne znaju za šta se lobira dok im se savetuje da prihvate određeni pravac“, kaže Gilkhrist.

Mojra Gilhrist u kompaniji PMI predvodi tim čiji je posao prevođenje čvrste nauke koja stoji iza IQOS-a u informacije koje javnost može jasno da razume. Ona redovno stupa u kontakt sa predstavnicima javnog zdravstva, medijima i donosiocima odluka širom sveta i zapravo igra vitalnu ulogu u tranziciji kompanije Filip Moris od cigareta i njenom putu ka boljoj budućnosti bez duvanskog dima.

Ona ističe da je često suočena sa ogromnim skepticizmom medija, ljudi iz javnog zdravstva i drugih predstavnika naučne zajednice i zbog toga PMI konstantno pokušava da usredsredi diskusiju oko naučnih činjenica a da ideologiju, verovanja i osećanja ostavi po strani.

„Mislim da u svakoj situaciji u kojoj postoji kontroverza ima i emocija. I često emocije nekako nadjačaju diskusiju, što znači da nismo fokusirani na ono što nauka govori i šta su zapravo činjenice. Mislim da je pokušaj da se odluči šta je fikcija na osnovu toga da li je skepticizam zasnovan na fikciji ili se zasniva na činjenicama jedan od ključnih pokretača onoga što radimo. Zaista me frustrira kao naučnika, znajući da javnost očekuje da će kompanija poput moje razvijati proizvode koji će poboljšati situaciju sa pušenjem i zdravljem, a ipak ima mnogo ljudi u nevladinim organizacijama, postoje i mnogi kreatori politike koji jednostavno ne žele to da slušaju“, kaže Mojra Gilhrist.

„Pokušaji da se suzbiju lažne vesti“

Džimi Vels je američki preduzetnik i tehnološki vizionar, koji je možda najpoznatiji kao suosnivač Vikipedije i Vikimedija fondacije. Takođe je osnivač i Viki Tribjuna, revolucionarnog portala bez oglasa čiji je cilj da ponudi „prave i neutralne“ članke koji će pomoći da se suzbiju „lažne vesti“. Ističe da je u njegovom poslu odvajanje činjenica od fikcije ključno.

„Na Vikipediji pokušavamo da izgradimo visokokvalitetnu neutralnu enciklopediju i ljudi provode mnogo vremena raspravljajući o kvalitetu izvora. Za nas su naše metode provere informacija na neki način staromodne. Tražimo naučne časopise, visokokvalitetne novine i časopise, tražimo knjige koje su izdali ugledni izdavači, autori. Pa čak i unutar tog okvira, očigledno, ima mnogo toga za raspravu. Ali mi, takođe, ne koristimo algoritme ni za šta, sve se oslanja na procese u kojima učestvuju ljudi, zbog čega je sve teže“ kaže Vels.

Ističe i da ljudima iz Vikipedije širi pogled na industriju daje potpuno suprotnu perspektivu. Kako kaže, Tviter i Fejsbuk su društvene mreže koje se silno bore sa pitanjima činjenica i izmišljotina i to ne samo na društvenom, već i na algoritamskom nivou, odnosno kako izbegavaju stvaranje algoritama koji ljude vode do nekih sadržaja.

„Ljudi se pitaju zašto Fejsbuk dozvoljava da kruže teorije zavere o 5G mreži. Međutim, to je složen problem, jer ako vaš ujak deli neke informacije to zapravo nije odgovornost Fejsbuka. Vrlo često ljudi kažu, zar ne bi trebalo da se prema Fejsbuku ponašamo kao prema novinama i da, ako objavljuju netačne informacije, za to i odgovaraju. To nije tako lako. Time rizikujete da uništite javni dijalog, razgovor, dovedete velike kompanije u poziciju u kojoj su prisiljene da donose sud o tome šta je istina a šta ne. To onda postaje veoma komplikovano“, kaže suosnivač Vikipedije.

On kaže da je jedan od najvećih problema poslednjih godina poplava nekvalitetnih klikbejt vesti kao i da je oglašivački poslovni model novinarstva naterao mnoge medijske kuće da se usredsrede na dobijanje klikova, više nego na izgradnju poverenja sa svojim čitaocima.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay/Privatna arhiva