Kadrovi za izlaz iz Evrope

Piše: Milenko Vasović

“Pa šta ako vođa uništava državu, to je njegova privatna stvar”. Ovaj aforizam čuo sam protekle nedelje na jednom, pa može se reći, polu državnom radiju. Dopao mi se, a nekako se dobro uklopio i u nova kadrovska rešenja, što na državnom, što na lokalnom nivou, kao da je reč o privatnom biznisu.

Ljudi kojima se poveravaju javni poslovi uvek su bili na meti kritike nezadovoljnih, pa i zavidnih i to je rezumljivo. Ipak, odabir kadrova iz vladajuće stranke iznenađuje i najveće pesimiste.

Skoro su mi se žalili iz jedne opštine gde su nedavno bili izbori; nadali su se da će predesdnika koji je kupio diplomu zameniti neko ko je išao u školu. Kad ono ništa, zamenio ga jedan sa položenim vozačkim. Ipak, i to je napredak jer ovaj nije kupio vozački ispit.
Ili, recimo, ovo sa državnom lutrijom. Postaviše za direktorku ženu koja se bavila novinarstvom. Bila voditeljka na ljubičastoj televiziji. Njihovi kadrovi jesu na što – šta spremni, ali baš da vode firmu koja godišnje vrti 35, 40 miliona evra nije mala stvar.
Šta je to preporučilo ovu naprednu žena, bog sami zna, ima u Srbiji i boljih novinara. Možda to što je studirala, pa napustila studije prava ili možda što zna s parama i sa kuglicama.
Da su kojim slučajem mene postavili ja bih završio u zatvoru. Zato što bih nekom iz familije namestio sedmicu. A posle bih pred izbore jednu premiju skrenuo mom kandidatu – za kampanju. I sigurno bi me provalili.

Može biti da gospođa ima tajni zadatak da angažuje “poznatog molera” i “pripremi” lutriju za privatizaciju. Nije dobro da država ima nešto što donosi žive pare. Bolje je to dati bratiji koja je već pronašla “strateške partnere”.

Kadrovi rešavaju sve, to je nekad, u vreme druga Staljina bila omiljena parola komunista. I nije bila bez smisla, komunisti su znali svoje slabe tačke, prionuli su na stvaranje kadrova. Kakvih takvih, ali organizovali su kurseve, obuke. Ne možeš čoveku poveriti da vodi firmu ili opštinu a da ga dva, tri dana ne obučiš.
Evo, na primer novi šef Udbe, on je ispekao zanat keramičara, a posle je bio i na čelu ministarstva. Ima iskustva, padali su mu helikopteri. On će znati da nađe svoj dosije i da ga skloni, samo džaba, već je mikrofilmovan.

I njemu će zadatak biti da radi na daljoj privatizaciji – službe naravno. Samo je privatizovana služba – dobra služba. Ne zbog prodaje nego što se onda zna za koga radi. Još će imati obavezu da dotura materijal tabloidima. Za toliko je šef Udbe sposoban.

Kakve veze ima običan čitalac sa ovim postavljenjima. Nikakve, samo što posle ovkavi kadrovi odlučuju o svemu. Zahvaljujući njima Srbija je već na ivici da izađe iz Evrope po standard njenih građana. Još je u tome “sprečava” nekoliko država poput Moldavije i Albanije gde su niže plate. Kada nas i one prestignu, ćao – moramo tražiti neku novu sirotinju da bi se s njom poredili.