Sve vas ometa i nervira? Evo kako da frustraciju pretvorite u kreativnost!
Tim Harford je ekonomista i novinar, radi za BBC, objavio knjigu „Adapt: Why Success Always Starts With Failure“, a njegov rad otkriva ekonomske ideje koje se kriju iza svakodnevnih iskustava. U TED govoru otkriva kako nas frustracije, sve one stvari koje nas nerviraju i za koje mislimo da nas ometaju, u stvari teraju da budemo kreativni, fokusirani i agilniji za rešenja.
Harford navodi primere studija psihologa koji nam pokazuju da ometanja mogu da budu produktivna.
„Psiholog Danijel Openhajmer se pre nekoliko godina udružio s nastavnicima iz srednje škole. Tražio je od njih da promene font skripti, koje daju na nekim svojim časovima. Obične skripte imaju jednostavan font, poput helvetike ili tajms nju romana. Međutim polovina ovih odeljenja je dobijala skripte formatirane nešto intenzivnije, poput hatenšvajlera ili nešto razigranije, poput italik verzije komik sansa. To su zaista komplikovani fontovi za čitanje. Međutim, na kraju polugođa, đaci su imali ispite i oni đaci od kojih je zahtevano da čitaju teže fontove su zapravo bolje prošli na ispitima. A razlog za to je: teški font ih je usporavao, terao ih je da se malo više trude, da razmišljaju više o onome što su čitali, da to tumače… te su tako više učili.“
Ipak, ovde treba dodati jednu važnu činjenicu. Studenti (i bilo ko drugi) bi trebalo da su ambiciozni, motivisani, da imaju jaku želju da uspeju. Jedino tako mogu da se prevaziđu prepreke. Da tih osobina nema, smetnje bi zaustavile, ili mnogo otežale put uspeha.
Dodajemo tome i još jedan zanimljivi primer:
„Zove se Brajan Ino. On je ambijentalni kompozitor – krajnje briljantan.
Sarađivao je na nekim od najuspešnijih rok albuma u poslednjih 40 godina – sa Dejvidom Bouvijem (David Bouwie) na albumu „Heroes“, sarađivao je s U2 na „Achtung Baby“ i na „The Joshua Tree“, sa Koldplejom (Coldplay)…
A šta on radi da bi učinio ove rok bendove boljim? Pa, pravi nered. Remeti njihove kreativne procese. Jedan od načina na koji ih ometa je putem neverovatnog špila karata. Zovu ih indirektnim strategijama, a razvio ih je sa svojim prijateljem. Kada zaglave u studiju, Brajan Ino poseže za jednom od karata. Izvlači nasumice jednu i tera bend da prati uputstva s karte.
„Promenite instrumente.“ Da, svako menja instrumente – bubnjar prelazi za klavir.
„Pažljivo osmotrite najsramotnije delove. Naglasite ih.„
„Napravite iznenadan, štetan, nepredvidljiv pokret. Uvrstite ga.“
Ove karte ometaju. Međutim, dokazale su svoju vrednost na albumu za albumom. Muzičari ih mrze.
Strategije prvobitno nisu bile špil karata, prosto su bile lista – lista na zidu studija za snimanje. Spisak stvari koje možete da isprobate kad ste u škripcu. Lista nije funkcionisala. Znate li zašto? Nije bila dovoljno neuredna. Vaše oko bi prešlo preko liste i zapelo bi na nečemu što najmanje ometa, što je najmanje problematično, što naravno u potpunosti promašuje poentu.
A Brajan Ino je shvatio da moramo da sprovodimo glupe eksperimente, moramo da se bavimo čudnim strancima, moramo da pokušamo da čitamo gadne fontove. Ove stvari nam pomažu. Pomažu da rešimo probleme, pomažu nam da budemo kreativniji.
Ali takođe… zaista nam je potrebno ubeđivanje da bismo ovo prihvatili. I treba imati na umu da samo zato što nam se nešto ne sviđa, ne znači da nam ne pomaže.“
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
