Kako da uspešno izgradite svoju budućnost?
Koučing… Reč koja se sve češće može čuti i u Srbiji, ali čije značenje je možda neophodno dodatno rastumačiti. Ne toliko zbog toga što nije prevedena na srpski, to nije učinjeno ni u onim kulturama koje mnogo revnosnije čuvaju svoj jezik. Već zbog činjenice da u ovom trenutku razvoja koučing profesije kod nas, baš kao što je to bio slučaj i u drugim zemljama, ima onih koji nisu pravi predstavnici ove profesije. Kouč nije ni mentor, ni učitelj. Oni vas svojim znanjima i iskustvima uče. Nije ni psihijatar. Oni se bave problemima u prošlosti. Koučevi su arhitekte, koje vas bodre da sami osmislite, projektujete i izgradite zgrade vaše budućnosti.
Koučing je alat za izgradnju šampiona, kako to objašnjava Mirjana Gomilanović, sertifikovani profesionalni kouč i direktor One2Grow agencije za poslovnu izuzetnost. „Koučing vam pomaže da se povežete sa svojom vizijom sebe. Da postavite i definišete svoje ciljeve, odredite šta tačno želite, pronađete opcije i osmislite korake koje treba napraviti, i da se obavežete sebi da ćete stvarno i sprovesti te korake u delo“, navodi Mirjana. Većina ljudi zna šta ne želi, ali teže im je da formulišu šta tačno žele. Tako, na primer, ukoliko kažete da želite da budete srećni, neophodno je da odredite šta je to što vas čini srećnim – putovanja, učenje novog jezika, zarada određene svote novca… Svako od nas različito definiše sreću, a uloga kouča je da vam pomogne da definišete jasne, pozitivne ciljeve, kao i akcione korake kojima ćete do njih i da dođete.
„Suština koučinga kao filozofije je da mi sami posedujemo sve resurse, znanja, ideje i mogućnosti, sve što nam je neophodno kako bismo došli do cilja koji smo sami osmislili“, priča Mirjana. Sve je poteklo od teniskog trenera Timotija Golveja (Thimothy Gallwey) koji je ohrabrio svoje učenike da sami unesu svoje ideje i inicijative u trening i igru. Timoti je zapravo naučio svoje igrače da misle, da sami dođu do rešenja kako da poboljšaju svoje veštine i tehnike. Tu ’unutrašnju igru tenisa’ kako ju je Timoti nazvao, prepoznali su poslovni ljudi koji su ga pozvali da im pomogne kako bi osmislili i unapredili svoje poslovanje. Tako se u stvari razvio isprva koučing u biznisu, kao potreba razvoja pojedinca ili timova u poslovnoj primeni. Koučing je prepoznat i primenjivan i kao veoma efikasan stil rukovođenja u korporacijama. U Srbiju su kulturu koučinga, pre svega, donele strane kompanije, objašnjava Mirjana koja je i sama po prvi put došla u dodir sa koučingom upravo radeći u jednoj globalnoj kompaniji. Danas ima i domaćih firmi koje su krenule ovim putem.
„Danas praktično postoje programi gde se menadžeri uče kako da budu koučevi svojim zaposlenima, doduše na osnovnom nivou, koristeći bazične, jednostavne alate i tehnike u odnosu na sertifikovane koučeve. Od uvežbavanja alata, mnogo je važnija promena stava i stila rukovođenja. Da umesto ’napiši mi mejl i pošalji na odobrenje, pa zatim vrati klijentu’ razviju svoje zaposlene tako da sami dođu do ideje kakav mejl klijentu bi trebalo da sastave, da dođu do zaključka šta je cilj i efekat koji žele da ostvare, koji resursi su im potrebni“, parafrazira naša sagovornica. Nekima će možda delovati da nemaju vremena za ovakav pristup. Na kratak rok i može delovati kao prevelika investicija vremena, ali dugoročno gledano, ovakvi menadžeri treniraju svoje zaposlene da misle svojom glavom, da u budućnosti dolaze sa predlozima i opcijama, a od svojih pretpostavljenih traže rešenja i odgovore praktično u slučaju krajnje nužde. „Ako imate deset zaposlenih koji će vam svakoga dana postaviti deset različitih pitanja i na to svakodnevno utrošite 200 minuta, da li je vaš tim, da li ste vi efikasni”, pita Mirjana i naglašava da se koučing pokazao kao dobar stil rukovođenja upravo zbog toga što ohrabruje ljude da traže opcije i sami osmisle način kako da urade određeni posao. Time zaposleni razvijaju svoje poslovne veštine i preuzimaju odgovornost za rezultate. Dodatno, koučing je prepoznat kao najefikasniji alat za razvoj naslednika.
Biznis koučing se od životnog (life coachinga) razlikuje, između ostalog, po temama. „Često se desi da na sesijama klijenti skliznu iz tema koje su usko vezane za sam biznis u teme takozvanog work-life balansa. Ne možete biti zadovoljni i posvećeni poslu, ukoliko nešto škripi u privatnom životu“, kaže Mirjana. „Prakitčno, kada je biznis koučing u pitanju, često kažem da mi ispva na sesiju dođe executive, a izađe čovek. Ne možete da se bavite biznisom, i budete uspešni u tome, ako ne dotaknete svoje ja. Prošlo je ono vreme kada se mislilo da u poslu nema mesta za emocije.“ Upravo lideri koji su svesni ove činjenice, koji emotivno-inteligentno pristupaju svojim ljudima, poštuju individualnost, privatne i lične vrednosti, koji su željni, voljni i svesni činjenice da moraju da inkorporiraju individualne vrednosti u tim, danas mogu da naprave razliku. „Da bismo živeli timske vrednosti, svaki pojedinac mora da veruje da može da doprinese organizaciji i timu i da se oseća udobno“, objašnjava naša sagovornica.
Većina ljudi možda nikada i ne stavi prst na čelo i zapita se koja je njihova svrha, a još je Mark Tven rekao da u životu postoje dva najsrećnija dana – dan kada se rodite i dan kada shvatite zašto ste se rodili. Koučing vam otvara vrata ka samosvesnosti, kako biste ostvarili svoj puni potencijal.
Koga angažovati?
Vremenom se velika primenljivost i doprinos koučinga videla i u oblasti takozvanog životnog koučinga (life coaching) koji se paralelno razvijao uz biznis koučing. Stoga je koučing postao alat za lični razvoj na svim poljima. Zbog činjenice da pojedinci imaju manje znanja iz oblasti koučinga, upravo na polju životnog koučinga može se naići i na one koji tvrde da imaju ’dovoljno životnog iskustva’ koje ih kvalifikuje da mogu da se bave ovom profesijom. Istina je da je neophodno dobro proveriti kome ćete pružiti svoje poverenje, jer pored toga što možete uzalud izdvojiti novac, samozvani koučevi mogu proizvesti i značajnije (negativne) poseledice. „Korporacije rade isključivo sa licenciranim koučevima, one će proveriti koga angažuju preko koučing udruženja, poput ICF-a, Međunarodne koučing federacije, ali pojedinci su mnogo više izloženi mogućim prevarama“, ističe Mirjana.
Izvor: BIZLife
