Kako do kvalitetne radne snage: Ovako to rade Švajcarci
Kako i gde naći obučenog radnika predstavlja sve češći izazov za domaća preduzeća, bez obzira na industrijski sektor u kojem posluju ili njihovu veličinu. Zbog čitavog niza problema – od nedostataka u formalnom sistemu obrazovanja, pre svega njegovoj sporijoj prilagodljivosti tržištu, pa sve do emigracije, danas je sve teže naći obučenog radnika, čak i za „klasična“ zanimanja poput zidara, električara ili bravara.
Koliko nedostatak obučenih radnika utiče na poslovanje preduzeća svedoči i primer kragujevačkog preduzeća „Sunce Marinković“ koje je već tri decenije u vlasništvu porodice Marinković. Kompanija je pre desetak godina bila prinuđena da proda svoje mašine za proizvodnju stakla, jer radnika za njih jednostavno nije bilo. Ovom prodajom su izgubili svi – firma svoje prihode, grad kvalitetnog lokalnog poslodavca, a država preko potrebnog izvoznika.
Zvuči kontradiktorno da u zemlji visoke stope nezaposlenosti firma sa odličnim uslovima rada ne može da nađe odgovarajuće radnike, ali Vladimir Marinković, vlasnik „Sunca“ kaže: „Pored dobre volje, za posao je potrebno i radno iskustvo. Takvog radnika sa iskustvom sve je teže naći, delom i zbog toga što ljudi kod nas nemaju gde da steknu to iskustvo.“
Kompanije su tako dovedene u nezavidan položaj – stručne radnike često teže dobijaju gotove iz školskog sistema, ne mogu ih naći ni zbog trendova na globalnom tržištu rada zbog kojih sve veći broj ljudi odlazi na treća tržišta i na kraju – nemaju odgovarajuće programe obuke kojima mogu ublažiti negativne posledice ovih trendova.
Bez stručnjaka nema konkurentnih preduzeća
Bez kvalifikovane radne snage ili odgovarajućih programa za njihovu obuku teško je govoriti o konkuretnosti i razvoju, pa i o dugoročnom opstanku. Ovo su problemi sa kojima se bore i mnogo bogatija društva, pa se tamo već decenijama sistemski ulaže u njihovo rešenje. U Švajcarskoj je, na primer, nedostatak obučene radne snage u najvećoj meri prevaziđen uvođenjem dualnog modela obrazovanja u školski sistem, ali i privlačenjem radne snage iz inostranstva.
Dualno obrazovanje u Švajcarskoj nadograđuje razvijeni sistem aktivnih mera zapošljavanja kojima se društvo brine da i onih 2 do 3 procenata nezaposlenih dobije priliku da nađe posao. Jedna od tih aktivnih mera zapošljavanja jeste i obuka na radnom mestu. Za naše firme ova mera može biti naročito zanimljiva jer im omogućava da ovim vidom obuke reše svoje probleme sa nedostatkom kvalifikovanih radnika.
Službe za podršku nezaposlenih u Švajcarskoj obično finansiraju ovakve obuke po preduzećima, a da bi se firma kvalifikovala za ovu vrstu državne pomoći, mora samo dokazati da ima kvalifikovanog mentora koji znanje može preneti stručno i efikasno. Za većinu firmi ovo nije problem jer učestvuju u sistemu formalnog dualnog obrazovanja kroz koji dobijaju i obuke za mentora.
Olakšavajući faktor je i činjenica da programi obuke u značajnoj većini slučajeva već postoje jer su razvijeni za potrebe formalnog obrazovnog sistema. Prave ih strukovna udruženja, dok se država samo brine o njihovom kvalitetu.
“Znanjem do posla”
Pored klasičnih profitnih preduzeća ovaj metod obuke na radnom mestu naročito je popularan u socijalnim preduzećima. Ona između ostalog pomažu mladima iz socijalno ugroženih kategorija ili specifičnih socijalnih grupa – kao što su na primer mladi emigranti ili mladi prestupnici – da se što pre osposobe za samostalan i produktivan život u Švajcarskoj. Ovakva preduzeća su vremenom postala važna karika u lancu socijalne brige za mlade i rado koriste obuke na radnom mestu za ekonomsko osnaživanje mladih i socijalno ugroženih kategorija stanovništva.
Švajcarsko iskustvo pokazalo je da obuke na radnom mestu van formalnog školskog sistema, kao aktivna mera zapošljavanja, mogu nadomestiti nedostatke tržišta rada i stvoriti osnovne preduslove za održivi razvoj ekonomije i istovremeno pozitivno uticati na smanjenje nezaposlenosti kod mladih. To je jedan od razloga zbog kojih su Vlade Srbije i Švajcarske udružile snage i pokrenule program „Znanjem do posla“ sa zadatkom da identifikuje prepreke za uvođenje ovog sistema u Srbiji.
„Program „Znanjem do posla“ radi na stvaranju trajnih uslova za povećanje zapošljivosti mladih u Srbiji kroz primenu metode obuka na radnom mestu, ali i drugih aktivnih mera za podršku zapošljavanju kao što su karijerno savetovanje i vođenje. Posebno smo zainteresovani za razvoj dugoročno primenjivih modela podrške pri zapošljavanju za mlade iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva“ kaže dr Bauman, direktor programa, koji testira sve kako bi model obuke na radnom mestu mogao biti primenjivan i u Srbiji. „Imamo jedinstvenu priliku da kreiramo sistem podrške zapošljavanju napravljen po meri Srbije.“
Program sa skoro 800.000 švajcarskih franaka finansira danas 43 pilot projekta u 20 opština širom zemlje. Pored obuka na radnom mestu, finansiraju se i projekti za podršku zapošljavanju tzv. teže zapošljivih lica (žena žrtava nasilja, mladih sa sela, mladih sa smetnjama u razvoju, Roma i mladih koji izlaze iz vaspitno-popravnog doma) kao i projekti koji za cilj imaju identifikaciju novih modela zapošljavanja mladih prilagođenih specifičnostima Srbije.
„O nalazima sa terena izveštavamo sva relevantna ministarstva Vlade Srbije kako bi doprineli stvaranju zakonskog okvira koji pogoduje bržem razvoju programa obuke na radnom mestu van formlanog obrazovnog sistema“ objašnjava dr Bauman.
U programu učestvuje i preko 60 kompanija kojima „Znanjem do posla“ finansira obuku na radnom mestu za zanimanja koja im nedostaju. Pored direktnih obuka i naknada za mlade koji na njima učestvuju, program je finansirao i izradu programa obuke i obuku mentora. U programu učestvuje i kompanija „Sunce Marinković“, danas uspešan proizvođač i izvoznik PVC stolarije na tržišta Švajcarske i zemalja EU.
„Da smo imali sličnu podršku za obuku radnika verovatno ne bismo prodali naše mašine i danas bi imali još širi proizvodni asortiman i veće prihode“, tvrdi Vladimir Marinković nakon prvih iskustava sa obukom na radnom mestu kroz program „Znanjem do posla“.
Iskustva sa ovog projekta mogu biti relevantna ne samo privredi već i lokalnim samoupravama koje kroz ovakve programe, uprkos svojim ograničenim sredstvima, mogu da pomognu rešavanje nezaposlenosti kod mladih i podrže svoja preduzeća. Iznalaženje modela koji bi na lokalnom nivou omogućio saradnju lokalnih samouprava, privrede, nevladinih i obrazovnih institucija na programima obuke na radnom mestu na lokalnom nivou takođe je jedan od zadataka programa „Znanjem do posla“.
U trenutku kada se u državi aktivno radi na privlačenju stranih investicija, postojanje lokalnog sistema koji može da omogući kvalitetnu obuku na radnom mestu, može biti presudno za odluku investitora gde otvoriti firmu jer će na nju manje uticati raspoloživost kadrova na lokalnom tržištu rada.
Pozitivne reakcije vlasnika preduzeća, obrazovnih institucija, lokalnih samouprava i mladih ljudi signal su da se u obukama na radnom mestu kriju i moguća rešenja kako za brže zapošljavanje mladih, tako i za efikasnu podršku domaćim preduzećima da izađu na kraj sa nedostatkom obučenih radnika, te da se tako stvore preduslovi za brži ekonomski razvoj Srbije.
_____________________________________________________________
Mentori o programu
O pozitivnim iskustvima sa ovim metodom obuke govori i Radovan Mirković, jedan od mentora koji sa mladima u okviru programa „Znanjem do posla“ radi u jednom od eminentnih kragujevačkih preduzeća „Milanović inženjering“: „Sarađujemo sa najboljim svetskim kompanijama, poput nemačkog „Simensa“. Da bismo zadržali te poslove potrebni su nam operateri CNC mašine. Njih je na tržištu gotovo nemoguće naći, uprkos odličnim uslovima rada koje u firmi nudimo. Sa kolegama sa programa „Znanjem do posla“ uspeli smo da nađemo način da prevaziđemo ovaj problem i nezaposlene mlade prevedemo u kvalitetno obučene radnike na ovim mašinama i tako nesmetano nastavimo svoje poslovanje.“
Mladi u programu
Pozitivna iskustva imaju i mladi koji u ovom vidu obuke vide način da teorijsko znanje iz škole dopune praksom: „Mislim da sam kroz ovakvu obuku stekla značajnu prednost pri traženju posla, jer ja mogu konačno da pokažem poslodavcu da imam konkretno radno iskustvo, što oni izuzetno cene!“ kaže Milena Tanasković, studentkinja Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, koja učestvuje u programu obuke za knjigovođe koji organizuje Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Pixabay
