Kako doneti novogodišnje odluke pomoću Fuzzy metode?
Piše: Dijana Carić, autor knjige ‘Umetnost pregovaranja’
Nova godina je vreme kada mnogi od nas donose odluke, kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Međutim, donošenje odluka je ponekad veoma složen proces, naročito kada je reč o poslovnom odlučivanju. Iz tog razloga vremenom su se razvile brojne metode za podršku upravo ovom procesu.
Jedna od tih metoda je i tzv. Fuzzy metoda. Ovu metodu je još davne 1965. godine uveo američki profesor Lotfi Zadeh, koji se smatra i začetnikom ove teorije.
Naime, po klasičnoj (binarnoj) logici nešto je tačno ili netačno, crno ili belo. Sa druge strane, Fuzzy logika se zasniva na logici “nijansi” odnosno na kvalitativnim i preciznijim opisima. Na primer po binarnoj logici postoje niski i visoki ljudi, dok se po Fuzzy logici preciznije opisuje visina pa tako postoje relativno visoki, srednje visoki, izuzetno visoki, izuzetno niski, itd.
Takođe, klasična logika se izražava matematički. Dakle nešto je ili tačno (0) ili netačno (1). Sa druge strane Fuzzy metoda se izražava kvalitativno (opisno) ili procentualno i to u rasponu od 0 do 1. Na primer, ako bismo se koristili klasičnom logikom 11. novembar je neradni dan (npr. 0). Međutim ako bismo se koristili Fuzzy logikom 11. novembar jeste neradni dan ali je ipak u određenom procentu radni dan (npr. 0,20%) jer večernje sate moramo posvetiti pripremi za strašnji radni dan. Ili na primer po klasničnoj logici neku osobu možemo okarakterisati kao nekoga ko laže. Po Fuzzy metodi ta ista osoba laze, ali se ne može okarakterisati kao apsolutni lažov jer se ipak ponekad i u određenim procentima služi i istinom.
Zašto je Fuzzy metoda važna? Zato što se na osnovu preciznijih i tačnijih opisa donose preciznije i tačnije odluke. Ako napolju sija sunce po klasičnoj logici ćemo se obući lagano, ali ako se poslužimo preciznijom Fuzzy metodom zaključićemo da napolju zaista sija sunce ali je jako hladno i na osnovu te logike ćemo se i adekvatnije obući.
Najveći broj odluka donosimo za Novu godinu. Jedna od njih je na primer da ćemo prestati konzumirati slatkiše. Ako poslušamo binarnu logiku koja kaže da su slatkiši štetni po zdravlje onda ćemo se u potpunosti odreći istih, što je rigorozna odluka koju je teško realizovati u praksi pa se neretko nakon izvesnog vremena vratimo starim navikama. Međutim, ako poslušamo Fuzzy logiku, koja kaže da slatkiši jesu štetni po zdravlje ali samo ukoliko se konzumiraju u “velikim količinama”, onda možemo doneti ispravniju odluku a to je da ćemo ih nastaviti konzumirati ali u mnogo manjoj meri nego pre.
U kojim bojama će biti plodovi našeg “stabla odlučivanja” tokom predstojeće godine i da li ćemo svoj svet oslikati u crno-beloj varijanti ili će biti u bojama….ostaje nam da vidimo na kraju godine.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
