„Želeo sam da unapredim i osavremenim proces proizvodnje. Učinilo mi se da je dobar način da dođem do tog cilja da konkurišem za sredstva iz IPARD fondova“, kaže Dragiša Kovačević, uzgajivač višanja iz Rume.

Dragiša je pre 20 godina nasledio imanje od dede i nije želeo da ga zapusti. Zasadio je dve hiljade stabala višnje, a kako su voćke rasle i počele da daju prinos, suočio se sa poteškoćama, koje dele brojni poljoprivrednici u Srbiji.

„Prvo se bojite mraza, pa grada, pa suše ili prejake kiše ili vetra. Ako sve to prevaziđete, onda čvorci napadaju plod“, objašnjava ovaj voćar iz Rume, i pokazuje dovitljivo rešenje – takozvanog zmaja. Naime, u voćnjak je postavio aparaturu, koja se izdiže iznad stabala i vijori na vetru, imitirajući pokrete velike ptice, poput sokola, koja plaši i rasteruje čvorke.

Nakon svih prevaziđenih izazova, spaseni plod potrebno je obrati, a radne snage nema. Sezonske radnike, pogotovo pouzdane, sve je teže naći. Tako se Dragiša dosetio da i ovaj problem pobedi – nabavio je berač višanja i to preko sredstava Evropske unije, odnosno IPARD fonda.

„Berba se sada obavlja brže, čistije“

Dragiša je podneo zahtev 2018. u januaru, a čitav papirološki proces trajao je godinu dana – već narednog januara dobio je povrat novca – 50 odsto sume koju je uložio u mašinu za branje trešanja. 

„Zadovoljan sam tom odlukom. Berba se sada obavlja brže, čistije, mašina je pouzdana, zamenjuje veliki broj radnika. Smanjeni su troškovi berbe, što je i bio cilj. Mogu da kažem da je ta finansijska pomoć koju sam dobio od IPARD fonda značajno doprinela da unapredim posao i kompletan proces proizvodnje.“

Brojni poljoprivrednici se ustručavaju da se prijave za subvencije, pa tako i za IPARD sredstva, jer zaziru od birokratije. Dragiša, pak, ima dobro iskustvo i u ovom segmentu.

„Procedura je trajala godinu dana, nije uopšte komplikovana. Tokom tog perioda imao sam pet ili šest kontrola, sve je to ostvarivo, svi ti zahtevi mogu da se ispune i svakom bih preporučio da aplicira za ta sredstva, jer su značajna. Berač nije jeftin, a 50 odsto povrata osnovne cene – to je nezanemarljiva pomoć.“

Već prve godine po uvođenju ove mehanizacije u berbu, Dragiša kaže da se ona pozitivno odrazila na proizvodnju, te je rečju, njegovo iskustvo pozitivno.

Šta je IPARD?

IPARD je Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Potencijalni korisnici IPARD programa mogu biti: pojedinci – nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, poslovna udruženja, poljoprivredne zadruge.

Minimalni i maksimalni iznosi povrata novca razlikuju se u zavisnosti od mere za koju su pojedinci i kompanije zainteresovani i kreću se od 5.000 do 2.000.000 evra.

U pripremi je program IPARD III (2021-2027), novi ciklus u kome će domaćim poljoprivrednicima biti omogućena dodatna sredstva.

Više informacija o prijavi za IPARD fond potražite ovde.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

Izvor: BIZLife/Delegacija EU u Srbiji

Foto: Delegacija EU u Srbiji