Kako pobediti sebe
„Pričati o dosadi kada ste u sistemu koji se konstantno menja ‒ jednostavno nije moguće. Štaviše, mislim da sam za sve ove godine iskustveno prošla toliko svojinskih transformacija i reorganizacija, kao i načina poslovanja, da jednostavno to ne samo da izgleda već suštinski i jeste promena nekoliko kompanija”, kaže za BIZLife magazin Marina Savić, rukovodilac korporativnih komunikacija Atlantic Grupe za Srbiju i Makedoniju, koja je preko 30 godina u „istoj kompaniji”. Ona podseća da je Soko Štark, kada je počela da radi, bio društvena firma, a da od 2010. godine, posle jedne od najuspešnijih akvizicija u regionu, posluje u okviru sistema Atlantic Grupe.
„Osim toga, promenilo se i društvo, kao i način poslovanja i razmišljanja samih kompanija, da ne pričam o tehnološkom razvoju i procesima digitalizacije. Dakle, menjaju se i ljudi i navike, očekivanja i percepcije i, ustvari, najvažnije je prilagoditi se i prihvatiti promene.”
Šta je vama u tim danima „tranzicije” bilo najteže?
Kada jednom izađete iz šablona i promenite stav da se najprijatnije osećate na „utabanoj stazi” i usput pobedite strah od promena, tek onda vam se ukaže sva lepota novih horizonata. To sada pričam iz ove perspektive i ne kažem da se nisam bojala, da nisam imala dilema, da je bilo lako prilagođavati se kompanijskim i vlasničkim promenama. Najteže je prevazići onaj unutrašnji glasić, koji ponekad ume da ti šapuće: „Ti to ne možeš!” E pa ja kažem: „Mogu!” Pobediti sebe ‒ u tome je tajna. U društvenoj firmi ste bili „ušuškani”, sa idejom sigurnog posla i filozofijom da je to za čitav radni vek, a onda preko noći osvanete u kompetitivnom društvu tržišnog poslovanja, gde ljudi ne razmišljaju o penziji, nego o novim brendovima, ostvarenim budžetima, strateškim promenama i više ništa nije zagarantovano. Morate da učite u hodu, da se snalazite i u onom što ne znate, da verujete u svoje sposobnosti i da svoj um otvorite za nove načine razmišljanja. Nije bilo lako, ali nije ni sada, jer se taj put ne završava ostankom u kompaniji, nego tek tada počinje. Strast, kreativnost i rast ‒ to su Atlanticove korporativne vrednosti, ali čini mi se i da, u najkraćem, daju odgovor na vaše pitanje.
Kako su „tranziciju” prolazili vaši brendovi?
Štark, iz koga sam krenula, kompanija je sa više od 95 godina tradicije i sve ovo o čemu smo pričali, vraćajući se kroz vreme i društveno-ekonomske transformacije, samo potvrđuje da brend koji je osvojio srca potrošača u suštini ne pripada ni kompaniji, ni vlasniku, koji se menja, već pripada upravo potrošačima. I opstaje dok god postoji ta emocija. Dakle, menjala su se vremena, tehnologije i ljudi, ali su „najlepše želje”, „bananica” i „smoki” ostali isti.
Kako je izgledao vaš prvi razgovor za posao?
Bila su to druga vremena, kojih se sećamo sa smeškom. Naime, postojala je komisija za prijem novih radnika, a konačnu odluku je donosio Radnički savet. Sada sve to prepričavam kao anegdotu, jer smo u uži izbor ušle devojka koja je imala dugačak staž na tadašnjem SIZ-u za zapošljavanje i ja, bez dana čekanja na posao, jer sam odmah nakon fakulteta Političkih nauka počela da radim kao novinar saradnik, prvo na RTS-u, u jutarnjem programu, a onda godinu dana u dnevnim novinama ‒ Večernjim novostima. Ali u to vreme je za prijem pripravnika čekanje u evidenciji Zavoda za zapošljavanje bila značajnija stavka u CV-ju. Ipak pobedilo je iskustvo.
Kako sada mladi i ambiciozni ulaze u Atlantic Grupu?
U Atlantic Grupi je osmišljen poseban Graduate Trainee program, koji je usmeren ka selekciji i regrutaciji mladih i perspektivnih kadrova. Ovaj program vidimo kao mogućnost da mladi ljudi odmah nakon fakulteta steknu praksu i svojim znanjima i veštinama dođu do posla. Pozitivnom selekcijom na taj način dobijamo kvalitetne mlade kadrove, što je u budućnosti sigurno značajno za jačanje kompetencija kompanije.
Šta vi savetujete mladim ljudima koji tek dolaze u kompaniju?
Mladi ljudi su danas svoji i znaju šta hoće, što je jako pozitivno, jer mi upravo težimo da izađemo iz standardnih i uobičajenih okvira i zato naš slogan glasi: „Atlantic Grupu čine inspirativni ljudi koji posluju u inspirativnoj kompaniji.” To znači da u svakodnevnom radu nastojimo da podstaknemo mlade ljude da razmišljaju kreativno, da predlažu, sugerišu, komentarišu, da budu hrabri i iznesu svoje ideje, jer možda je baš neka od njih genijalna.
Da li je tokom ovog perioda bilo i promena u načinu komunikacije kompanije? Šta je u PR svetu bilo aktuelno i važno ranije, a šta je sada?
Kompanijski počeci su bili više orijentisani na plasiranje onoga što smo mislili da treba da kažemo, bez obzira na to ko nas sluša i gde se nalazi. U šaljivom smislu kažem da su kompanije tada dobile megafon, pa ko ih čuje ‒ čuo ih je… Znamo da je danas slika potpuno drugačija, da su novi kanali komunikacije omogućili direktnu i ciljanu komunikaciju sa svim našim steikoholderima, kao i brze povratne informacije, tako da možemo da govorimo o razmeni činjenica, gledišta i ideja radi postizanja obostranog razumevanja i građenja dobrih odnosa sa kompanijskim javnostima.
Koji je vama bio najlepši trenutak u karijeri?
Ne mogu da izdvojim najlepši, ali bilo je mnogo lepih trenutaka vezanih za lične i kompanijske uspehe ili neke početke kada smo, recimo, u marketingu pionirski svi sve radili i organizovali korporativni događaj, uključujući i pakovanje poklona do kasno u noć. Mogu pomenuti situacije kada smo od fabričkih novina prerasli u interno glasilo u boji, napravili novi interaktivni sajt, uveli Kontakt centar za potrošače, napravili prvu CSR strategiju Droge Kolinske, kada je to na ovim prostorima bila gotovo potpuna nepoznanica. Mnogo je tu bilo pionirskog rada, dilema, treme, pa i strahova i stresa, ali sada je samo jedno veliko zadovoljstvo i sreća kada pričate o projektima koje ste vodili i koji su nadrasli svoje tvorce i danas funkcionišu na dobro postavljenim temeljima.
__________________________________________________________
Hrabrost ili savršenost
Tema ovog broja magazina su žene. Da li je za ženu u biznisu važnije da bude savršena ili hrabra i zašto?
Savršenstvo je, po mom mišljenju, vrlo širok pojam i plašim se da svaka žena koja uđe u tu zamku da se trudi da bude u svemu savršena na kraju može da bude samo razočarana. A hrabrost je nešto što nas sigurno gura napred, ne po svaku cenu, već kada je provučemo kroz filter svog sopstvenog života, svojih očekivanja i stremljenja.
__________________________________________________________
Pozicije
Urednica fabričkog glasila „Soko Štark”
Stručna saradnica za odnose sa javnošću
PR menadžerka Štarka, zatim PR Grand Proma
PR menadžerka Droge Kolinske za Srbiju
Rukovodilac korporativnih komunikacija Atlantic Grupe za Srbiju i Makedoniju
Izvor: BIZLife magazin
