Kako se osećaj za moral menja prilikom upotrebe stranog jezika?
Džuli Sedajvi (Julie Sedivy), psiholog na Braun Univerzitetu u Kalgariju za časopis Amerikan sajentist (American scientist) razmatra pitanje morala i kako se naš osećaj za moral menja prilikom upotrebe stranog jezika. Ona tom prilikom kaže:
„Šta nas definiše? Naše navike? Naš ’ukus’? Naše uspomene? Ako bi me neko primorao da odgovorim na ovo pitanje, ako bi me pitao šta je to što me definiše i šta je srž mog bića, onda bih morala da mu odgovorim da je to moj osećaj za moral, moje duboko usađeno osećanje o onome što je ispravno, i onome što je pogrešno.
Pa ipak, kao i mnogi drugi ljudi koji govore više od jednog jezika, osećam da sam pomalo drugačija osoba na svakom od jezika kojem koristim – ’napadnija’ na francuskom, ’opuštenija’ na engleskom i mirnija na ruskom. Moguće je da zajedno sa ovim razlikama, kazaljka na mom ’moralnom kompasu’ pokazuje drugačiji smer zavisno od jezika koji koristim u tom trenutku.“
Psiholozi koji proučavaju moralne odluke su sve zainteresovaniji za ovo pitanje. Nekoliko skorašnjih studija se usmeravaju na to kako ljudi razmišljaju o etici na nematernjem jeziku i na primer kako se odluke donose na mestu kao što je, na primer, mesto sastanka grupe članica Ujedinjenih nacija koje koriste francuski jezik pri donošenju odluka. Rezultati su pokazali da kada se ljudi suoče sa moralnim dilemama, oni zaista drugačije reaguju kada ih razmatraju na stranom jeziku, nego što je to slučaj sa maternjim.
U studiji iz 2014. godine koju je rado Albert Kosta (Albert Costa) volonteri su upoznati sa dilemom poznatijom kao „problem voz“: zamislite da ste na stanici i da voz ide prema grupi od ljudi koji stoje na šinama, a ne mogu da se pomere. Vi ste blizu menjača koji će promeniti pravac kretanja voza na drugi red šina i time spasiti te ljude, ali i ubiti jednog čoveka koji stoji na drugoj strani. Da li ćete povući menjač?
Većina ljudi bi pristala da povuče menjač. Ali šta ako je jedini način da zaustavite voz guranje ovog jednog čoveka na put? Ljudi često nerado govore da bi ovo uradili, iako je u oba scenarija jedna osoba žrtvovana da bi se spasila veća grupa. Ali Kosta i njegove kolege otkrivaju da postavljanje ove dileme na jeziku koji su volonteri naučili kao strani, drastično povećava njihovu odluku da gurnu ovu osobu.
Koristeći drugačije okruženje za eksperiment, Dženet Gajpel (Janet Geipel) i njene kolege su takođe otkrile da je upotreba stranog jezika promenila moralne sudove učesnika u njihovom eksperimentu. U njihovoj studiji, volonteri su čitali opise situacija koje su se činile bezopasnim, ali bi od strane mnogih ljudi mogle biti ocenjene kao moralno problematične – na primer, priče u kojima su brat i sestra dobrovoljno pristali na seksualne odnose, ili je neko skuvao i pojeo svog psa nakon što ga je udario auto. Oni koji su čitali priče na stranom jeziku su o ovim radnjama sudili sa manje strogoće nego što je to bio slučaj na maternjem jeziku.
Zašto je bitno da li sudimo o moralnosti nekog čina na maternjem ili stranom jeziku? Prema jednom objašnjenju, ovakvi sudovi uključuju dva suprotna modela razmišljanja – jedan, koji je osećaj „iznutra“ i drugi, pažljivo odlučivanje o većem dobru za najveći broj ljudi. Kada koristimo strani jezik, mi nesvesno „potonemo“ u analitični mod jer prilikom korišćenja stranog jezika ulažemo više napora.
Alternativno objašnjenje je da se razlike u moralnim sudovima koje donosimo pojavljuju jer nam je maternji jezik obojen sa više emotivnog intenziteta, nego onaj koji je naučen u akademskom okruženju. Kao rezultat, moralni sudovi doneseni na stranom jeziku su manje vođeni emotivnim reakcijama koje izlaze na površinu kada koristimo jezik koji smo naučili u detinjstvu.
Izvor: BIZLife, americanscientist.com
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
