Kako smo se „odužili“ Mileni Dravić
Piše: Nataša Mijušković
Milena Dravić dobitnica je „Dobričinog prstena“ za životno delo. Oni koji su prisustvovali uručenju nagrade u Zvezdara teatru, počastvovani što su prisustvovali događaju srpske kulture za istoriju, kažu, nisu dovoljno rečiti da bi prepričali atmosferu. Dodelu Nagrade finansijski su pomogli Grad i Republika koja, međutim, nije izdvojila i sredstva za izradu monografije o jednoj od najvećih glumica na ovim prostorima!
Za skoro šest decenija, odigrala je gotovo 200 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu. Nimalo lak zadatak pred novinarkom Tatjanom Nježić. Na 250 strana, u više celina, sažela je jedan bogat profesionalni život. Prvi deo posvećen je Mileninom pozorišnom, filmskom i televizijskom opusu, sledi poglavlje o njenim sećanjima, utiscima i stavovima, zatim kritičari iz regiona govore o njenoj glumi, tu su i pesme koje su joj posvetili Arsen Dedić, Dušan Makavejev i Ljubiša Bačić, a u poslednjem poglavlju „Šta je to u njoj…“ pokušali su da objasne Paolo Mađeli, Dejan Mijač, Puriša Đorđević, Branka Krilović, Milan Vlajčić… Sve to, i mnogo toga još, nedovoljno da Ministarstvo kulture izdvoji 200 000 dinara za izradu monografije. “Prekobrojna”. Grad je “odrešio kesu” – i dao 100 000 dinara, Pomoglo je i Udruženje dramskih umetnika. I donatori. Iz poštovanja prema Mileni, kojoj su uručenje “Dobričinog prstena”, monografija i svečanost u Zvezdara teatru pričinili ogromno zadovoljstvo, ovde zastajem.
I nije ovo prva nepravda prema velikim umetnicima na ovim prostorima. Niti prva načinjena Mileni. Kada je 2009. godine obeležavala 50 godina glume, nismo je se setili. Pola veka od snimanja svog prvog filma “Vrata ostaju otvorena” zadesila se u Sarajevu. Jubilej je obeležila slikajući se ispred porušene zgrade “Bosna filma”; taj trenutak je, telefonom, zabeležila njena kuma i koleginica, Seka Sablić.
Osam godina kasnije, a godinu i po dana nakon što je, zbog bolesti, nije bilo u javnosti, pojavila se da primi „Dobričin prsten“. „ Hvala vam još jednom svima, mnogo vas volim. Ovo valjda produžava život. Toliko ste mi sreće priredili, niste ni svesni”, rekla je.
Setite se toga ako vam ruku dopadne divna monografija o Mileni Dravić. Zapitajte se da li je morao da se smanji tiraž, da li je baš moralo da se štedi na kvalitetu papira, koloru… Setimo se tih reči i kada budemo gledali film Rejfa Fajnsa “Bela vrana” koji je, zbog toga što se snima u Srbiji, iz budžetske rezerve dobio 62 miliona dinara. Ili, još ranije, kada, uz Acu Lukasa, za 50 000 evra, budemo ušli u 2018. godinu.
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube screenshot
