Kako su „Braća Burazeri“ stvorili jedan od najprepoznatljivijih modnih brendova
Oni su braća u privatnom životu i poslu pa tako se i zovu “Braća Burazeri”. Dizajneri Nikola i Nenad Radojčić prepoznatljivi su po brendu “Dechkotzar”, koji je nastao kao ideja da se pokrene lokalni t-shirt brend, u limitiranim serijama i bez pretenzija za masovnu proizvodnju. Iza njih su godine rada u različitim sferama dizajna.
“Obojica smo paralelno sa studijama krenuli da radimo kao freelance dizajneri i da malo po malo dolazimo do poslova i klijenata. Za prvih godinu i po dana sakupili kakav takav portfolio i skrenuli pažnju na sebe svojim radovima. U novembru 2002. Nikola se zapošljava na televiziji B92, a uskoro potom dovodi i mene u trenutku kada mu je bila potrebna zamena zbog odustva. Malo po malo, obojica smo napredovali i ostali na B92 devet godina. Imali smo super ekipu i vreme provedeno tamo na nas je ostavilo neizbrisiv profesionalni i lični trag”, priča Nenad.
Radili su kao dizajneri na televiziji ali paralelno i kao freelanceri pa su počeli da štampaju i Dechkotzar majice.
“Kako je vremenom na B92, ali i u našim životima, došlo do velikih promena, tako ni nama više nije odgovaralo da tamo ostanemo. Sa druge strane i spisak klijenata i poslova se povećavao pa smo odlučili da osnujemo svoj studio. U početku smo radili od svojih kuća ali smo posle par meseci odlučilo da posao izbacimo iz svojih domova. Godine 2012. prešli smo u prvu kancelariju, koju smo delili sa još jednim dizajnerom i filmskim montažerom. Kako je posao, posebno Dechkotzar rastao, brzo smo prerasli prvu kancelariju i uskoro se preselili u drugu, veću”.
Nenad kaže da za posao grafičkog dizajnera u startu nisu potrebna velika materijalna ulaganja a početni kapital svodi se na stolice i kompjutere.
“Iz ove perspektive svakome bismo prvo preporučili da investira u dobru stolicu, pa onda u kompjuter, jer će najveća ulaganja napraviti upravo radeći i usavršavajući se danonoćno. S obzirom da smo radili nekoliko godina kao freelanceri to je značilo da si posvećen poslu makar 10 do 12 sati dnevno. Radeći u firmi učili smo odnose sa klijentima, brifiranje, sastanke, pregovoe a kreativu smo uglavnom radili u miru, van standardnog radnog vremena. Tako smo praktično ispekli zanat ‘sa svih strana’. Što se investiranja u majice tiče, u pitanju su bile stotine evra, za serije od 50, 100 ili 200 majica. Dizajn smo radili sami a o sito štampi smo učili usput. Kako smo od grafičkog dizajna zarađivali, zaradu od majica smo ulagali dalje, pa tako i došli do toga da danas imamo radnju”, priča on.
Sa problemima se susreću svaki dan jer su oni sastavni deo posla. Prema njegovim rečima, koliko god se trudili i usavršavali, koliko god širili posao, svako malo se susreću sa novim spoticanjima i izazovima.
“Ono što niko od nas, i mnogih naših kolega, nije učio je zapravo samo preduzetništvo. Mnogi misle da je dovoljan samo talent i naporan rad da bi došao do dobrih dizajnerskih rešenja i da će se sve samo rešiti. Problem nastaje kada ne znaš svojim radom da odgovoriš klijentu i tržištu. Dizajn je spoj umetnosti i zanata ali je zapravo uslužna delatnost. Tvoj zadatak je da klijentu rešiš problem i svojim znanjem i talentom kreiraš za njega dobar vizuelni identitet, plakat, logo, majicu…Pored toga moraš da budeš tačan, brz i da znaš da svoj rad (pro)ceniš i umeš da ga prodaš. I pored iskustva od 16 godina ovi problemi i dalje postoje, samo se manje-više lakše rešavaju”, objašnjava on.
Principi poslovanja kojima se rukovde su, pre svega, odgovornost prema profesiji i klijentima, odnosno kupcima. Takođe, dizajn, boje, krojevi, izbor materijala moraju da budu bez kompromisa.
“Vodimo se time da svaki proizvod mora da bude kompletan po pitanju kvaliteta, izgleda, pakovanja i cene i kao takav može biti na pravom putu ka uspehu. Takođe, važan je i naš odnos prema zaposlenima i saradnicima. Trudimo se, pre svega, da poštujemo ljudske i prijateljske vrednosti, jer smo nas dvojica ipak braća i vodimo porodični biznis. Ljudi koji rade sa nama trebalo bi da se osećaju kao deo zajednice, deo nečega što je veće od svakog od nas kao pojedinca. Odmori, vikendi, slobodni dani se nikada ne dovode u pitanje, dok nisu ugroženi rokovi i obaveze koje svi imamo kako prema poslu, tako i jedni prema drugima. Mala smo firma i verujemo da je ovo najbolji način da funkcionišemo kako treba”.
U poslu im najviše nedostaje više vremena za bavljenje dizajnom i kreativnim radom. Ovi umetnici smatraju da uslovi poslovanja na tržištu nisu najpovoljniji a teško je naći i saradnike koji su spremni da se potrude da naprave nešto drugačije, kvalitetnije, da posao urade kako treba.
“Svejedno, trudimo se da poslujemo u uslovima kakvi su i da poštujemo pravila igre. Kada ih dobro savladamo, moći ćemo i da ih prilagođavamo sebi i svojim potrebama, pa samim tim i napredujemo”.
Planovi za budućnost vezani su za želju da Dechkotzar bude prepoznat svetski streetwear brend i da izađe iz granica naše zemlje. Radojčići su skoncentrisani da polako krenu ka susednim zemljama ali su u potrazi i za distributerima u Evropi.
“U osnivanju biznisa nema osvajanja lakih poena. To jednostavno nije opcija ako stvari radite kako treba. Postavite sebi ciljeve i principe poslovanja i držite se toga. Ciljevi će se polako ostvariti, ali principima i osnovnim idejama morate ostati dosledni”, poručju Braća Burazeri.
Izvor: BIZLife
Piše: Tanja Njegomir
