Kineske investicije u Srbiji 10 milijardi dolara

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Kineske investicije u Srbiji 10 milijardi dolara

    Kineske investicije u Srbiji sa aktuelnim i najavljenim projektima trebalo bi da dostignu 10 milijardi dolara, a veliki deo biće realizovan u okviru globalne kineske inicijative “Pojas i put”.

    Na prodor Kine u ovaj deo sveta, na putu ka EU, uključujući i Srbiju, Brisel i Vašington gledaju sa velikom rezervom, a strah od ozbiljnog takmaca koji im se značajno približava pretočen je poslednjih par godina u upozorenja o navodno prljavim tehnologijama, iskorišćavanju jeftine radne snage, te nedovoljno transparentnim tenderima.

    Pojas i put je je, međutim, stigao do Evrope, u toj inicijativi trenutno učestvuje ili je zainteresovano za učešće 67 zemalja koje stvaraju trećinu svetskog BDP-a, a pitanje na koje nema odgovora je kako je Srbija uspela da obezbedi da Kina upravo sa našom zemljom u okviru inicijative Pojas i put dogovori najviše projekata od ukupno planiranih investicija u okviru inicijative u vrednosti od skoro bilion, odnosno hiljadu milijardi dolara.

    Samo tokom prošle godine sa Kinom su potpisani projekti vredni oko tri milijarde dolara. Kinezi u Srbiji grade autoputeve, pruge, mostove, enegetske i druge infrastrukturne objekte, kao i fabrike, a dogovorena je i izgradnja velikih industrijsko-tehnoloških parkova. Takođe su i strateški partneri i imaju velike investicije u srpsku privredu, uključujući najveće i najproblematičnije godinama – RTB Bor i Železaru Smederevo.

    Predsednik Kine Si Ðinping je na otvaranju Samita Pojas i put u Pekingu u maju 2017. najavio 113 milijardi evra za različite projekte na Novom putu svile, a samo Razvojna banka Kine je već predvidela da odobri 800 milijardi evra investicija za 900 projekata, podsećaju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije.

    Put svile predstavlja globalni projekat koji je predstavlja veliku razvojnu šansu za sve zemlje na njegovoj trasi, rekla je savetnica u Sektoru za međunarodne ekonomske odnose PKS Ivana Bajić. Kako je rekla, Srbija po nekoliko osnova pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka: preko drumskih i železnickih deonica panevropskog Koridora 10, od Pomorskog puta svile koji od luke Pirej vodi za zemljama Jugoistočne, Srednje i Zapadne Evrope. Zatim, preko železnickih deonica Koridora 10 na teritoriji Srbije, a koje predstavljaju znacajan deo južne azijsko – evropske železničke unije, koja železnice Azije treba da poveže sa Evropskom jedinstvenom železnickom mrežom.

    Takođe, Srbija pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka i značajnim delom plovnog puta reke Dunav i zato se Srbija kandidovala da bude mesto multimodalnog linka evropske železničke i mreže plovnih puteva Evrope, istakla je Bajić. Prema njenim rečima, projekti saobraćajne infrastrukture koji su u različitim fazama implementacije u Srbiji apsolutno su usaglašeni sa programom Puta svile, to jest Evropskim jedinstvenim programima razvoja osnovne i regionalne saobraćajne mreže, kao i smernicama i programima saradnje Kina – CIEZ (1+16).

    U PKS ističu da “Pojas i put” predstavlja veliku šansu da Srbija uz pomoć Kine poboljša najpre svoju železničku infrastrukturu, što je već započeto dogovorom oko unapređenja pruge Beograd – Budimpešta. Srbija bi mogla značajno da uveća prihode od transporta robe preko svoje železničke mreže. Izgradnja mosta Zemun-Borča, kao i autoputa i izgradnja železničke pruge Beograd-Budimpešta jasno pokazuju namere da se izgradi jedinstveni transportni sistem kako bi roba iz Kine mogla biti transportovana od luke Pirej do Centralne Evrope i obrnuto. Samo tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini u septembru potpisano je 11 ugovora sa Kinom vrednih tri milijarde dolara.

    Bivši kineski ambasador Li Mančang je 2017. rekao da je Srbija iskoristila priliku za unapređenje saradnje sa Kinom i najavio da će ukupan obim kineskih investicija biti 10 milijardi dolara. Kina puno investira i u razvoj srpske privrede i ove godine je kineski Ziđin preuzeo RTB Bor sa najavljenim ulaganjem od 1,26 milijardi dolara i 200 miliona za izmirivanje dugova RTB-a, što je bila najveća investicija u 2018. Kinezi će 1,26 milijardi dolara uložiti u RTB u narednih šest godina, od čega će 75 odsto investirati u prve tri godine.

    Predviđeno je i da 320 miliona dolara bude uloženo u rudnik Cerovo i njegovo otvaranje, a biće povećan i kapacitet Topionice na 80.000 tona. Takođe, kompanija Shandong Linglong Tyre najavila je ove godine da će u Zrenjaninu izgraditi fabriku guma vrednu 994,4 miliona dolara.

    Među najvažnijim investicijama Kine u privredu je preuzimanje Železare Smederevo 2016. godine od strane kompanije Hestil. Investicija je vredna najmanje 300 miliona evra, od čega je polovina novca već realizovana. Kinezi grade u termoelektrani Kostolac novi blok B3 snage 350 megavata, što je najveća investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije. Ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE “Kostolac B” je 715,6 miliona dolara, od čega su ulaganja u izgradnju novog bloka B3 snage 350 MW – 613 miliona dolara.

    Kinezi su 2017. otvorili Kinesku banku u Beogradu koja je u vlasništvu države Kine. Inače, to je četvrta banka na svetu po visini kapitala. U Ministarstvu građevinarstva je rečeno Tanjugu da je u oblasti saobraćaja, među aktuelnim projektima sa Kinom čija je realizacija u toku, veoma značajna rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd – Budimpešta kroz Srbiju.

    Radovi se izvode na deonici Beograd Centar-Stara Pazova dugoj 34,5 km. Vrednost radova je 350 miliona dolara, a druga deonica koja će graditi je Novi Sad-Subotica-državna granica u dužini od 108,1 km. Ugovorena vrednost radova prema komercijalnom ugovoru 1,16 milijardi dolara. Kinezi su angažovani i na izgradnji autoputa na Koridoru 11 i u toku su radovi na deonici Surčin-Obrenovac dugoj 17,6 km, a vrednost radova je 233,2 miliona dolara. Takođe, deonice Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, ukupno duge 50,2 km. Vrednost obe deonice je 333,74 miliona dolara. Kinezi grede i obilaznicu oko Beograda, od mosta preko reke Save kod Ostružnice do Bubanj Potoka u dužini od 19,5 km. Vrednost radova je 207 miliona evra.

    Među planiranim i potencijalnim projektima su: deonica Koridora 11 Preljina-Požega u dužini od 30,9 km. Vrednost radova 450 miliona evra. Zatim deonica Požega-Boljare duga 107 km, za koju je potpisan Memorandum o razumevanju o saradnji sa kineskom kompanijom CCCC, koji se odnosi pre svega na izradu projektne dokumentacije.

    Kineske kompanije pokazale su zainteresovanost i za realizaciju projekata izgradnje obilaznice oko Beograda na deonici Bubanj Potok – Pančevo, za izgradnju Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma), kao i za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš na železničkom Koridoru 10. Među završenim projektima su most Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, čija je ugovorena vrednost radova 255 miliona dolara.

    Sa kineskim partnerima realizovan je i projekat finansiran iz kredita EBRD – rekonstrukcija i modernizacija pruge Rasputnica G -Rakovica-Resnik (7,5 km). Vrednost radova je bila 23,8 miliona evra. Inače, poseta kineskog predsednika Si Ðinpinga Centralnoj i Jugoistocnoj Aziji 2013. označila je početak nove faze razvoja Kine i njenog odnosa prema svetu. Tom prilikom prvi put je predstavljena ideja o Novom putu svile koji će povezivati Pacifik i Baltičko more i obuhvatiti tržište od skoro četiri milijarde ljudi.

    Novi put svile ili Pojas i put trebalo bi ponovo da poveže kontinente, spoji Istok i Zapad i u tu svrhu planirana je izgradnja brze železnice, novih luka, tehnoloških parkova i mreže autoputeva u dužini od 13.000 km. Strategija “Jedan pojas jedan put” zapoceta je neformalno još 2011, kada je prva železnička linija duga 11.179 km povezala kineski Čungćing sa Duisburgom u Nemačkoj.

    Tokom narednih godina razne linije povezivale su gradove u Kini i EU. “Pojas i put” predviđa povezivanje kineskih luka i velikih gradova na obali sa evropskim, prevashodno kroz luke u Veneciji i Atini. Ta linija je od ranije u upotrebi, ali dobija na značaju otkada je kineska kompanija COSCO 2009. investirala u Atinsku luku Pirej.

    Kada je COSCO grupa zakupila Terminale 1 i 2 Pirejske luke, ona je postala jedna od najbrže rastućih u svetu po pretovaru robe. Brodske pošiljke iz Kine za Pirejsku luku preko Indijskog okeana i Sueckog kanala, skraćuju vreme transporta za oko 10 dana za Centralno ili Istočnoevropske zemlje, u odnosu na alternativne luke poput Roterdama, Antverpena ili Hamburga.

    Izvor: B92, Tanjug

    Foto: Vlada Srbije

    What's your reaction?

    Komentari

    • Milos

      Ako cemo u investicije da racunamo zajmove i kredite onda znaci da su nam mmf i svetska banka i dalje najveci investitori

    • "rtb bor"

      RTB BOR JE PROŠLOST, A PANDORINA KUTIJA SE OTVARA! Za veoma kratko vreme su obezbeđene kineske investicije u Srbiji i Boru od 10 milijardi dolara, a za šest godine vladavine ΛV Srbija je zadužena za još 12 milijarde dolara i sada dug iznosi oko 25 milijarde USD. Vlasti udruženi sa Spaskovskim otarasili se nekada najboljom firmom u SFRJ, RTB Bor, a budžet Srbije je dobio 350 miliona USD i preuzeta dugovanja od 200 miliona USD, a Srbiji, tj. narodu ostajju dugovanja od 800 miliona USD, a koliko neznano, to se ne zna. Više od 50 godina Srbija je mogla da gazduje sa svojom poljoprivredom, industrijom i na kraju sa zemljom u celini. Od demokratskih promena privreda je upropašćena, imovina rasprodata, pokradena i otuđena od države, tj. Naroda, jer je on bio vlasnik. Bogatstvo naroda je pretočeno na najmanje poštenom načinu u ruke tajkuna i begova koji čine oko 10.000 osoba. Basnoslovno bogatstvo Bora, koje se ceni u više desetine milijarde USD poklonjeno je Kinezima, kroz projekta stoleća, kako kažu političari i njima bliskih i najveći deo Srbija je za uvek izgubila, a ostaju nam hvalospevi i bajkolaži, ali ne za dugo, beda ostaje beda. Od vlasnika tih bogatstava, narod u Srbiji postaje rob i sluga, ne sebi, već “investitorima”, kako kažu političari. Ipak prodajom RTB Bor postignut je najveći uspeh, ne mora ΛV s tim da se složi, što su Kinezi oterali njegovog poltrona, najvećeg šlihtera i manipulatora u istoriji RTB Bor, a nije tako kratka, i njegovog čelnika. Ovim potezima Kinezi su prekinuli mnogih puteva, raskrsnice i dobrodušnog delovanja do i od nedavnog čelnika RTB Bor i njegovih mentora iz kruga vlasti. Istorija RTB Bor ne može da se završi dok nadležni organi ne dokažu i odrede zasluge gore pomenutih za propast RTB Bor i nanete štete RTB Bor, Boru i Srbiji. Dotle mora da sečeka, nadam se ne za dugo?

      • Dr Miggyy

        РТБ БОР, СОСИН ЈАДНИК У РТБ у Сосино доба, Завлада нека in - мода, Да се свакojaкa роба Својима прераспрода, Јер ће сјајну само тако, Градити себи каријеру, Експертима увек олако Прави неку баријеру. Шетња у РТБ погонима, Улагује својим нагонима, Свака понижења и откази, Не требају му за то докази. Соса је прејако “мудар”, Полтрон клима главом, У супротном ето судар, А он се окити славом. Био или не, увек у праву, Мислећи седом главом, Чудом стекао своју славу. Без икаквог свога стида, И те каква, у то, смисла, Без своје душе и рида, РТБ-у душа отишла, Пада, пада без брига!

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE