Ko je ovog vikenda bio direktor škole, a ko predsednik odeljenske zajednice?
Početak školske godine, ili u narodu poznatiji kao najava štrajka prosvetnih radnika. Stara izreka kaže, početak školske godine bez štrajka prosvetara, pa to je kao burek sa sirom usred Sarajeva – ne postoji.
I dok se trošio poslednji vikend raspusta, dok su se birale „toalete“ za prvi dan škole, deo nastavnika pripremao se za današnji protest upozorenja skraćenjem časova. Ovoga puta, nezadovoljni su platnim razredima na osnovu kojih bi trebalo da primaju plate. Nastavnici novo skraćenje časova planiraju za desetak dana, a ministar im poručuje da ne zna kolike će im biti plate, ali da će im sigurno biti bolje.
U svoj toj ujdurmi kao da u drugi plan padaju oni zbog kojih škola postoji – đaci. Polazak u školu nije mala stvar, to je početak nove ere i svaki novi razred određuje vaš dalji put. Prijateljstva za ceo život, rekreativne nastave, ekskurzije… Dobro, mora u školi i da se uči. Ako mene pitate, volela sam miris novih školskih knjiga, sa radoznalošću sam prelistavala šta ću novo da učim i čime ću da se mučim. U školi sam bila dobar đak, ali sam posle postala ponavljač – stalno sebi ponavljam – „šta ti je ovo trebalo“.
Kada smo kod ponavljača, u školu su pre svih ostalih đaka, pošli naši opozicionari koji su ovog vikenda održali Osnivačku skupštinu Saveza za Srbiju sa Draganom Đilasom kao predsednikom odeljenske zajednice. Okupili su se i jedni pored drugog seli čak i oni koji su se uvek svađali i koškali na velikim odmorina. Kažu, nisu se okupili samo da bi smenili direktora škole Aleksandra Vučića i njegov nastavni kadar, već da bi se prekinulo ponižavanje svih đaka u Srbiji.
Videćemo kako će završiti ovo đačko udruženje i da li će ih direktor sve oterati u ćošak. Direktor je u isčekivanju početka nove školske godine ovog vikenda „gradio i rušio“ . Zapravo, najavio je rušenje brda na Grdelučkoj klisuri, brda koje je izgleda glavni krivac za rušenje potpornog zida na koridoru 10. Direktor škole otvorio je i Žeželjev most, novosadsku saobraćajnicu žrtvu NATO bombardovanja. Tom prilikom održao je nadahnutu lekciju o mostovima:“Kada stanem ovde i pogledam ovaj predivni most, više nego ikada mi je jasno da se ceo posao svodi na građenje mostova. Mostovi su uvek tamo gde se sreću ljudske potrebe. Oni su nam danas i te kako potreban put ka budućnosti, ka ciljevima, uspešnim i vrednim ljudima“. Ovom besedom podsetio nas je na već dobro poznate reči nobelovca Iva Andrića, reči koje su neki već učili u školama, a neki će tek učiti: „Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo“. Da li je reč o novoj kandidaturi za Nobela, videćemo.
U međuvremenu, srećan ponedeljak i početak školske godine, svima koji slave!
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels
Piše: Bojana Milovanović
