KOKO ŠANEL: Kako (i zbog čega) ju je Čerčil spasio?
Svi znaju za Koko Šanel i njene fantastične kreacije, ali malo ko zna njenu priču. Ona je prošla put od sirotišta do uspešne žene koja je svojim kreacijama osvojila svet mode, a svojom ženstvenošću srca mnogih muškaraca.
Priču o Koko Šanel možemo započeti 1883. godine u Saumuru, u Francuskoj. Njeni roditelji nisu bili venčani i bili su veoma siromašni – majka joj je bila pralja u bolnici koju su vodile opatice, a otac joj je bio ulični prodavac. Sa dvanaest godina Koko gubi majku usled bronhitisa, te je otac stavlja u samostan. Tamo joj je bilo veoma teško i ona je odlučila da pobegne u internat za katoličke devojke. Iako joj vreme provedeno u internatu takođe nije prijao, on joj je doneo posao krojačice budući da je provela dosta vremena u šivenju.
Nadimak „Koko“, međutim, dobila je baveći se jednom sasvim drugom profesijom. Tokom kratkog perioda koji je provela radeći kao pevačica Šanel je pevala u klubovima gde su počeli da je zovu „Koko“. Neki kažu da nadimak dobila zbog jedne pesme koju je često pevala, a sama Šanel je tvrdila da je to samo kraća verzija od „kokote“ („cocote“), francuske reči koja označava negovanu ženu.[preporucene_vesti ids=“112919″]
Sa dvadeset godina upoznaje Etjen Balsana (Etienne Balsan) koji joj je ponudio pomoć pri započinjanju posla modistkinje. Etjena će ubrzo napustiti zbog njegovog bogatijeg prijatelja, Artura „Boj“ Kapela. Kada je otvorila svoju prvu prodavnicu 1910. godine, Šanel je prodavala samo šešire, a posao je krenuo da cveta kada je jednog hladnog dana obukla staru haljinu. U prolazu su je ljudi zapitkivali gde je kupila haljinu, a ona im je ponudila da im napravi istu. „Moje bogatstvo sagrađeno je na toj staroj haljini koju sam obukla samo zato što mi je bilo hladno,“ rekla je jednom prilikom autoru Polu Morandu. Tako je sve krenulo…
Tokom 1920. godine Šanel je svoje poslovanje proširila i na prodaju dizajniranih parfema, lansiranjem svog prvog mirisa, Šanela broj 5. Pet godina kasnije lansirala je svoje, sada legendarno, odelo sa sakoom bez kragne i uskom suknjom. Za to vreme njeni krojevi su bili revolucionarni – baš zato št je pozajmljivala elemente muške garderobe i naglašavala udobnost nasuprot stegama tada popularne odeće. Učinila je da žene konačno kažu „doviđenja“ korsetima i drugom neudobnom rublju.
Mala crna haljina predstavlja još jedan revolucionarni dizajn iz dvadesetih godina prošlog veka koji možemo da pripišemo Koko Šanel. Boju koja je nekada bila povezivana isključivo za period žaljenja i duboke tuge pretvorila je u vanvremenski simbol elegancije.
Samo jedna je Koko
Ljubavna veza sa vojvodom od Vestministera je obeležila život Koko Šanel. Upoznali su se 1923. godine na njegovoj jahti i tu započeli decenijama dugu vezu. Kao odgovor na njegovu prosidbu, Šanel je navodno reka: „Postojalo je mnogo vojvotkinja od Vestministera, ali je samo jedna Šanel“.
Internacionalna ekonomska depresija 1930. godine imala je negativan uticaj na njenu kompaniju, ali je zapravo početak Drugog svetskog rata bio taj koji je učinio da Šanel zatvori svoj radnju. Tokom nemačke okupacije Francuske, Šanel je ušla u vezu sa nemačkim oficirom Hans Gunterom. Dobila je dozvolu da ostane u stanu u Hotelu Ric. Šanel je ispitivana o svojoj vezi sa Nemcem, ali nije optužena za kolaboraciju. Neki sumnjaju da ju je spasio dugogodišnji prijatelj Vinston Čerčil.
Iako joj zvanično nije suđeno, Šanel je pretrpela osudu javnosti zbog svoje veze sa čovekom iz neprijateljskog tabora. Napustila je Pariz i otišla u Švajcarsku.
U svetu mode će ponovo napraviti bum u svojoj sedamdesetoj godini. Uprkos slabom prijemu kod kritike, dizajni Koko Šanel su još jednom osvojili srca publike.
Umrla je 10. januara 1971. godine u svom stanu u hotelu Ric. Skoro deset godina nakon njene smrti Karl Lagerfeld je nastavio sa čuvanjem njene zaostavštine. Danas, ime njene kompanije je u rukama Verthajmer (Weitheimer) porodice. Braća Verthajmer se zahvaljujući brendu Šanel koji je njihov deda stvorio sa Koko nalaze na 94. i 93. mestu milijardera sveta.
Izvor: BIZLife
Foto: Flikr
Piše: A. M.
