Koliko firmi ima plan primene mera o zaštiti od COVID-19?

Od 361 preduzeća, koliko ih je obišla inspekcija rada, kod 36 poslodavaca uočeno je da nije izrađen plan primene mera o zaštiti od koronavirusa, a u četiri firme izrada tog dokumenta je u toku.

Otkako je 10. avgusta za sve poslodavce u Srbiji istekao rok za donošenje plana primene mera, u skladu s Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanja pojave zarazne bolesti, inspektori rada obišli su 361 preduzeće koje su zasad samo savetovali i, tamo gde je bilo potrebno, podržali u prilagođavanju novim pravilima u radu.

Reč je uglavnom o malim firmama s najviše deset zaposlenih, ali i pored toga među svim tim preduzećima koja su za prva dva dana inspektori obišli, kod svakog desetog poslodavca izostao je plan o primeni mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije COVID-19.

Kako za Politiku ističe direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović, kod samo 36 poslodavaca nije izrađen plan, dok je u četiri firme izrada tog dokumenta bila u toku.

I u narednim danima inspekcija rada će kontrolisati poslodavce, a krajnji cilj je zaštita zdravlja ljudskih života, a ne samo kažnjavanje i represivne mere. Želimo da pružimo pomoć i savetodavnu podršku poslodavcima kako bi što pre počeli da primenjuju mere iz plana.

Oni koji ne budu otklonili propuste i svojim postupcima budu ugrožavali zaposlene, mogu da očekuju prekršajne prijave ili rešenja o zabrani rada, a kasnije i kazne, ističe Đurović.

Pravilnik, koji je stupio na snagu 11. jula primenjuje se na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad, izuzev rada na terenu i rada od kuće.

Među najčešćim propustima su oni kada poslodavac svoje radnike nije u pisanoj formi, kroz instrukcije, dovoljno dobro informisao o merama koje su predviđene u borbi protiv zarazne bolesti.

Često uočavamo i da nema dovoljno zaštitnih maski za radnike ili da se ne poštuje pravilo o propisanom odstojanju među zaposlenima. U takvim situacijama tim preduzećima zabranjujemo rad, a ukoliko ne promene nešto, slede i kazne.

Recimo, u toku vanrednog stanja smo kod 78 poslodavaca zatekli nepravilnosti u radu, kada smo doneli i 17 rešenja o zabrani rada i podneli 166 rešenja s ukazivanjem na otklanjanje manjih propusta u radu, nabraja Đurović.

U samom pravilniku nisu propisane kaznene mere, ali se one nalaze u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Kazne za poslodavce kreću se i do milion dinara, dok bi zaposleni za nepoštovanje propisa mogli da budu kažnjeni sa 20.000 dinara.

Tako je, na primer, ovim zakonom za poslodavca propisana kazna od 800.000 do milion dinara, ako ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay