KRAJ za zgrade u staklu: Jesu li STAKLENE FASADE na staklenim nogama?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    KRAJ za zgrade u staklu: Jesu li STAKLENE FASADE na staklenim nogama?

    U Njujorku je usvojen zakonski paket o zelenoj gradnji kojim bi do 2030. godine trebalo bi da se eliminiše zagađenje vazduha ekvivalentno zagađenju kojem doprinosi milion automobila.

    Nove zakonske mere podrazumevaju zelene krovove na svim novim objektima, kao i zabranu staklenih fasada kojima, po rečima njujorškog gradonačelnika, „više nije mesto ni u ovom gradu ni na planeti Zemlji“, piše Gradnja.

    Ova opaska, po mišljenju mnogih, sasvim je na mestu, a isto potvrđuju i činjenice. Staklo je samo po sebi izazovan građevinski materijal upravo zbog toga što je u zatvorenom prostoru teško kontrolisati temperaturu i odsjaje, a upotreba potpuno zastakljenih eksterijera postala je moguća isključivo zahvaljujući napretku klimatizacije i pristupu jeftinijoj energiji.

    No, istraživanja pokazuju da su emisije ugljenika iz klimatizovanih kancelarija u proseku 60 odsto veće od emisija iz kancelarija s prirodnom ili mehaničkom ventilacijom.

    Prve staklene poslovne zgrade kakve danas vrlo dobro poznajemo nikle su u Čikagu krajem 19. veka. Zanimljivo je da su neki od najpoznatijih projekata u ovom periodu zapravo izgrađeni bez oslanjanja na naprednu klimatizaciju, nego je (relativno uspešno) korišćena prirodna ventilacija. Takve su, na primer, zgrade Crown Hall (1950-56) i Lakeshore Drive Apartments (1949) koje potpisuje čuveni arhitekta Ludwig Mies van der Rohe.

    Jedna od prvih modernih zgrada sa staklenom fasadom je zgrada Sekretarijata Ujedinjenih Nacija, građena u periodu od 1947. do 1952. godine u Njujorku. Napredan ventilacioni sistem omogućio je strogu, jednostavnu formu i ogroman broj spratova, a po tom modelu kasnije su nastajali i brojni drugi neboderi u okolini – ali i mnogo, mnogo dalje.

    Henrik Schoenefeldt, specijalista za održivu arhitekturu, naglašava da staklene konstrukcije same po sebi nisu problematične, nego da velika šteta leži u tome što arhitekte nisu učile na greškama i tako propustile priliku da naprave potpuno novu generaciju ekološki efikasnih staklenih nebodera.

    Dakle, zabrana staklenih fasada je vrlo moguća za sve one zgrade koje ne ispunjavaju određene energetski efikasne propise izgradnje.

    Izvor: Gradnja

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE