Lekovito bilje neiskorišćena ŠANSA: Hektar matičnjaka godišnje donese 6.000 EUR

Кopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić, poručili su da se od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja može obezbediti zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva.

Oni su, da bi odgovorili na veliki broj pitanja zainteresovanih za ulaganje u proizvodnju lekovitog bilja, konsultovali profesora Jana Кišgecija, vrhunskog stručnjaka za tu oblast i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Kako su ukazali, teritorija Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu.

Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste, a smatra se da je 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.

U saopštenju Nacionalnog tima za preporod sela se ističe da se do lekovitog bilja dolazi na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi.

Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje, pri čemu se najviše gaji 20 do 25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija… U te površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 hektara.

Procenjuje se da je u proizvodnji lekovitog bilja angažovano oko 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000 do 5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.

Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće.

U 2017. izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona USD

Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara, naveo je Nacionalni tim.

U Srbiju se uvoze eterična ulja, kozmetički i drugi prerađeni proizvodi od lekovitog bilja, a izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara.

Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza, smatra Nacionalni tim.

Кrkobabić je istakao da je za podsticaj proizvodnje lekovitog bilja i rast izvoza neophodno udruživanja i viši stepen prerade.

„Činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu svake godine povećava za oko pet procenata, Srbija bi trebalo da iskoristi i višestruko poveća svoju proizvodnju i istovremeno primeni visoke tehnologije i inostranim kupcima prodaje poluproizvode ili proizvode višeg stepena prerade – biljne ekstrakte, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovane čajeve i fitopreparate, što je do sada primenjivano u manjem broju slučajeva“, rekao je Krkobabić.

Dodao je da je uz sve to, jedini siguran put ka uspehu i većoj zaradi da se poljoprivredna gazdinstva koja gaje lekovito bilje udruže u specijalizovane zadruge, jer su samo tako pouzdan partner za saradnju sa institutima i velikim firmama.

Na jednom hektaru matičnjaka godišnji prihod 6.000 EUR

Na osnovu podataka uspešnih specijalizovanih zadruga, Кrkobabić je istakao da je za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra.

Za proizvodnju belog sleza, čije gajenje traje takođe godinu dana, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra. Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra.

Pored neophodnih agronomskih znanja koja se stiču na stručnim kursevima, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže, procenio je Nacionalni tim za preporod sela.

Može se gajiti na celoj teritoriji Srbije

Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede.

Sakupljanje i prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje…

Interesovanje za proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja naglo je povećano od 2017. godine projektom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Do 2017. godine u centralnoj Srbiji nije postojala nijedna zadruga za proizvodnju lekovitog bilja, dok je samo u periodu 2017-2020. osnovano čak 24 zadruge sa tim proizvodnim programom, podsetio je Nacionalni tim.

Jedna od najuspešnijih je specijalizovana zemljoradnička zadruga „Zaplanjski zasad“ iz Gadžinog Hana, koja je od Кabineta za regionalni razvoj dobila podsticajna sredstva za kupovinu mehanizacije za obradu zemljišta, mlin za usitnjavanje suve mase lekovitog bilja ali i destilator za viši stepen prerade, proizvodnju eteričnih ulja je počela prošle godine.

Direktor zadruge Zoran Ilić je rekao da je prodaja celokupne proizvodnje 15 zadrugara i 78 kooperanata na oko 35 hektara unapred dogovorena i to po garantovanim cenama, zahvaljujući ugovoru sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ iz Beograda, koji zadrugarima pruža i stručnu podršku.

Među uspešnim zadrugama koje proizvode lekovito bilje su i „Natura balkanika“ Dobrić, „Hanovi“ Кunovica, „Eko brazda“ Novo Selo, „Primula veris“ Jabukovac, a uspešne rezultate očekuju mnoge novoosnovane zadruge, poput „Divlje ruže“ iz Beograda sa zasadom od 68 hektara šipurka.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije je pozivao povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da ulože lična sredstva, započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i očekuju dobru zaradu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay