Japanci se dive Piksiju i Novaku, a ne znaju gde je Srbija
Srpski sportisti grade pozitivan imidž Srbije u svetu, pa ni Japan, zemlja izlazećeg sunca, nije izuzetak, iako njegovi građani uglavnom ne znaju ništa o Srbiji.
Prosečan Japanac nema pojma gde se Srbija nalazi i koji je jezik u upotrebi, ali zato obožava legendu srpskog fudbala Dragana Stojkovića Piksija, trenutno trenera Nagoje koji ima svoju ulicu u tom gradu, a posebno srpske tenisere Novaka Đokovića, Anu Ivanović i Jelenu Janković.
Iako Japanci rado krstare turističkim destinacijama po Evropi, pre svega njenim zapadnim delom kao što su Beč, Budimpešta, Prag, Pariz, Berlin, o Srbiji ne znaju mnogo.
Na pitanje koliko znaju o Srbiji sledi dugo razmišljanje.
„Da li je to Srbija i Hercegovina?“, upitala je Tanjugovog reportera Japanka iz Nagana i dodala samouvereno da je to sigurno onaj deo Evrope gde se nalaze Litvanija i druge novonastale države, bivše članice SSSR-a.
Ni objašnjenje da je to jedna od naslednica bivše Jugoslavije nije pomoglo kod mlađih Japanaca, koji ne poznaju najbolje noviju istoriju Evrope.
Prosečan Japanac ne zna kojim se jezikom služe građani Srbije, a kamoli kako se zove glavni grad. Tek kada im neko na geografskoj karti to pokaže, priseća se da su tamo, pre dve decenije divljali ratovi, iako ne zna zbog čega, ni kada tačno.
Sve to postaje mnogo zanimljivije kada se uzme u obzira činjenica da Japanci imaju mnogo prilika da se upoznaju sa Srbijom, kao na primer, na letu austrijske aviokompanije AUA iz Beča za Tokio, koju često koriste, jer je među povoljnijima.
Naime, u repertoaru video filmova koji se nude na ekranima sedištima nalazi se i srpski film „Devojka sa slomljenim nosem“.
A kada saznaju nešto više o zemlji, koju inače ne poznaju, kao i u slučaju Srbije, odmah počnu da se interesuju za srpske reči i rečenice koje se koriste u svakodnevnici.
Sportisti svojim uspesima, a pre svega primernim nastupom, doprinose da jedna zemlja dospe u žižu interesovanja publike, pa tako i dela Japanaca, zaljubljenika u sport.
Inače, Japanci su narod koji ne govori mnogo stranih jezika i pre svega
su okrenuti sebi i svom regionu.
Opravdanje za to, objasnila je jedna Japanka iz Nagana, leži u činjenici da je njihova zemlja ostrvo, zbog čega je i slabo interesovanje za učenje jezika i upoznavanje šire geografije, jer su oslonjeni i upućeni sami na sebe.
