Stonhendž podignut zbog zvučnih efekata?

PinterestFacebookTwitterShare

Drevne legende o bogovima grmljavine danas se mogu objasniti modernom naukom zvučnih talasa i upravo oni su poslužili kao inspiracija za Stonhendž, tvrdi jedan američki naučnik. 

Čuveni, 5.000 godina star kameni krug u Britaniji jedan je od najpoznatijih u svetu i njegova svrha je nepoznata – od praistorijske observatorije do hrama sunca i drevnog lečilišta. Međutim, Stiven Valer, koji već 20 godina proučava pećinsku umetnost i naročito se interesuje za zvuk na drevnim mestima, smatra da su efekti zvučnih talasa pre 5.000 godina bili toliko misteriozni da su podstakli izgradnju Stonhendža.

Fenomen poznat kao aktustične smetnje se dešava kada dva izbora zvuka – na primer gajde – sviraju istu notu u isto vreme sa različitih tačaka. Dok slušalac prolazi, zvučni talasi umesto da se ujedinjuju kako bi zvuk činili jačim, u stvari se “odbijaju” jedan od drugog i stvaraju zaglušujući efekat.

“Čujete zvuk koji varira između glasnog i tihog”, rekao je Valer na konferenciji Američkog udruženja za napredak nauke u Vankuveru.

“To bi bilo veoma misteriozan fenomen, potpuno neobjašnjiv. Pomislili bi ste da bi dvojica gajdaša koji sviraju učinili zvuk jačim od jednog, ali dok šetate zvuk modulira i na nekim mestima se uopšte ne čuje”, objasnio je on.

“To deluje kao da masivni, nevidljivi predmeti blokiraju zvuk, a to me je podsetilo na strukturu Stonhendža”, dodao je Valer.

Ovu ideju podržavaju i legende, poput priče o dvojici gajdaša-čarobnjaka koji su naterali device da igraju u krugu i potom ih pretvorili u kamen, kazao je Valer.

Kako prenosi AFP, budući da je naučnik, legenda nije bila dovoljna da zadovolji njegovu znatiželju, pa je Valer smislio eksperiment kojim bi testirao svoju teoriju. On je vezao oči ljudima kako bi iskusili istu zvučnu iluziju kao gajdaši u njegovom scenariju.

“Pitao sam ih šta je između njih i zvuka. Oni su naslikali sliku koja je prilično slična Stonhendžu. Mislili su da masivni predmeti blokiraju zvuk, a u stvari je samo došlo do nestanka zvuka”, kazao je on.

Valer je takođe otkrio, kada je testirao Stonhendž, da se kada se izvor zvuka stavi u sam centar kruga i potom šeta oko njega čuje ista modulacija zvuka. On je ubeđen da je iluzija bila inspiracija za kameni krug. “Rezultat zvučne iluzije i ideja da kamenje koje ne vide, ali čuju blokira zvuk razlog je izgradnje Stonhendža. Time je ono što su verovali da postoji konkretizovano”.

Valer je pozvao savremeno društvo da sačuva akustičnu prošlost naših predaka i prekine širenje drevnih pećina zarad lakšeg pristupa turista.

“Niko više ne obraća pažnju na zvuk. Mi uništavamo zvuke”, rekao je on. “Drevni narodi nisu znali za postojanje zvučnih talasa. Za njih je to bila magija. Zbog toga moramo da sačuvamo i izučimo zvučne prostore arheoloških mesta”, smatra Valer.