Znate li šta izuzetni i posebni ljudi govore svakog dana?

Samo malim stvarima možete sebe izdvojiti iz gomile prosečnih (pod uslovom da imate takvih želja u životu). Izdvojiti se znači učiniti da se drugi uz vas osećaju posebno, pa samim tim ćete i vi.

Probajte da malim rečima kupite ulaznicu za svet izuzetnih ljudi. Kolegama, porodici, prijateljima i svakome do koga vam je stalo poklonite vredne reči…

„Evo šta ja mislim…“ – ako ste nadređeni, to ne znači i da ste najpametniji, najiskusniji i naj u svakom pogledu. Svoje odluke, razmišljanja i stavove obrazložite činjenicama, a ne svojom moći. Može biti da ste u pravu pošto ste autoritet, ali prava saradnja čini da je svako u pravu.

„Ja sam pogrešio!“ – ne bojte se da ćete izgubiti ugled ovakvom izjavom. Naprotiv, zaslužićete ga. I ne samo ugled, već i poverenje.

„To je odlično!“ – hvalite, hvalite i hvalite dobre postupke, dobre odluke, dobre projekte, dobre ideje. Pohvala onog ko hvali ništa ne košta, ali onoga kome je upućena neprocenjiva je. To uvek imajte na umu. Videćete koliko će vas ljudi voleti. I oni koje hvalite, i oni koji tome svedoče.

„Hvala!“ – uvek se iskreno zahvalite na komplimentima, na poslu koji je drugi uradio za vas, na usluzi. I kada vam se drugi zahvale, naravno da treba da iskažete zadovoljstvo jer ste bili od koristi i drugome učinili dobru stvar. Dok se zahvaljujete iz bilo kog razloga, gledajte ljude u oči.

„Možeš li mi pomoći?“ – svakome je svakodnevno potrebna pomoć. Bilo kakva. Ne stidite se i ne dajte da vas pojede sujeta i blokira kad treba da tražite pomoć. Opušteno i iskreno pitajte: „Možeš li mi pomoći?“ i dobićete pomoć. Pažljivo slušajte, pokažite malo ranjivosti i poštovanja što i jesu odlike velikih lidera. Ovo su i odlike velikih prijatelja.

„Žao mi je…“ – svi grešimo. Pravimo pogrešne izbore, radimo pogrešne stvari, izgovaramo što možda ne bi trebalo. Uvek se izvinite. I to ne tako da svalite deo krivice na drugog izjavama da se loše osećate i žao vam je, a drugi su uradili to i to. Recite da vam je žao i preuzmite krivicu. Ni manje ni više. Ovo je jedina prilika da sa drugim ljudima krenete iz početka.

„Možeš li mi pokazati…?“ – znanje je večno. I učićete ceo život. Ako nešto ne znate, pitajte da vam pokažu, da vas nauče. Time drugima ukazujete poverenje, kažete da su važni i vedni. Samo tako ćete svi biti na dobitku.

„Dozvoli da ti pomognem“ – vidite da je drugoma potrebna pomoć i vi znate kako da pomognete. Ne prilazite rečima: „Mogu li nekako da ti pomognem?“, već jasno recite: „Dozvoli da ti pomognem!“. Zasucite rukave i pomozite.

„Volim te“ – ne na poslu, već svakome van posla prema kome osećate ovako nešto, recite to. Kad god osetite. Svuda.

„Ništa“ – nekada je ova reč iz raja izašla. Pogotovo sa kolegama u trenucima emotivnog rastrojstva zbog stresnog posla ili nečije greške. Ljutnja, uznemirenost ili frustracija nisu stanja u kojima treba da rešavate poslove i odnose među ljudima. Tada bolje recite „Ništa…“, nego da nekoga povredite. Izgovorene u afektu, neke reči je teško izbrisati iz pamćenja. Mogu učiniti nepopravljivu štetu.

M.P.
Pročitajte i ovo:

Uradite stvari koje će mali dan učiniti velikim. Život je kratak