Kad veliki naučnici savetuju svoju decu: Pismo AJNŠTAJNA svom sinu

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BIZLife

Ovako to izgleda kad najveći umovi savetuju svoju decu i to pismima jer zbog predanog rada nisu u mogućnosti da sa njima provode vreme. Ovo je slučaj Ajnštajna

Albert Ajnštajn je sa svojih 36 godina imao spreman nacrt teorije koja ga je vinula u sam svetski naučni krem i uvela u društvo najvećih fizičara 20. veka. U to vreme (1915.) je u ratom zahvaćenoj Evropi živeo i radio u Berlinu, a njegova porodica, dva sina Hans Albert i Eduard ’Tete’ i žena Mileva, bili su u nešto bezbednijem Beču.

Samo nekoliko meseci pre nego što je javnost upoznao sa svojom Opštom teorijom relativnosti (1916.), napisao je pismo jedanaestogodišnjem sinu Hansu Albertu. Pisao je kao otac sinu, kao roditelj zabrinut za svoje potomstvo, ali i kao neko mudar i iskusniji, neko ko, iako posvećen naučnom radu i uskraćen za vreme provedeno sa sinovima, ima želju da prenese ono nešto znanja o životu i učenju.

……………..

Dragi moj Alberte,

Juče sam primio tvoje milo pismo i veoma me je usrećilo. Već sam se bio uplašio da mi neko vreme nećeš pisati. Rekao si mi dok smo bili u Cirihu da ti je neobično kada i ja dođem u Cirih. Zato mislim da je bolje da neko vreme provedemo zajedno na nekom drugom mestu gde nas niko neće ometati i kvariti nam komfort. Zato ću se truditi da jedan mesec u godini provedemo zajedno kako bi ti znao da imaš oca kome je do tebe stalo i koji te voli. Od mene možeš naučiti mnogo dobrih i korisnih stvari kojima te drugi ne mogu naučiti. Sve što sam postigao teškim i marljivim radom neće ostati drugim ljudima, strancima, već i mojim sinovima. Ovih dana sam priveo kraju jedan od najdivnijih radova u svom životu o kome ću ti pričati kada porasteš.

Posebno mi je drago što nalaziš radost u sviranju klavira. Sviranje klavira i drvodeljstvo su za tvoje godine najbolji poslovi po mom mišljenju i bolji su i od škole. Najbolje pristaju mladoj osobi u tvojim godinama. Sviraj ono što ti želiš, u čemu uživaš čak iako profesor to ne odobrava. To je najbolji način da se uči – kada radiš nešto sa toliko uživanja da nemaš osećaj da vreme prolazi. Nekada sam toliko okupiran radom da zaboravim na podnevni ručak.

Ljubim te i Tete

Pozdravi za mamu

……..

(Pismo je uvršteno u antologiju Potomstvo: Pisma velikih Amerikanaca svojoj deci (Posterity: Letters of Great Americans to Their Children)

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife