Misli o životu u delima Harukija Murakamija

Najpoznatiji pisac japanskog nadrealizma rođen je 1949. godine u Kjotu. Sin je profesora i profesorke književnost, a dobitnik je mnogih prestižnih književnih nagrada.

Studirao je dramu, a njegova dela u stalnoj su korelaciji sa muzikom. Stvarajući uvek donosi nešto novo i bavi se tabuima zbog čega je Haruki jedan od idola mlade generacije. Seli se na kratko u Ameriku i počinje da predaje na univerzitetu. List Guardian ga je nazvao jednim najvećih svetskih živih romanopisaca.

Izdvajamo nekoliko misli japanskog pisca o životu  koje smo mogli da pronađemo u njegovim delima.

„Razočarenje možeš doživeti samo ako imaš očekivanja.“

„Ima mnogo devojaka koje na privlačan način svlače odeću, ali onih koje se na privlačan način oblače uopšte nema mnogo.“

„Kad bi svi verovali da će sve biti kako treba, na ovom svetu ne bismo imali čega da se plašimo.“

„Čovek koji o nečemu mašta nikada to ne može ostvariti. Koliko me silno želite ubiti to jednostavno ne možete učiniti, niste sposobni za to, jer ste čovek koji jedino mašta.“

„Najvažnija je stvar u životu ovde da svi dopuste da ih upiju stvari… To je kao kad si u šumi, postaješ nerazlučivi deo nje. Kad si u kiši, ti si deo kiše. Kad si u jutru, nerazlučiv si deo jutra. Kad si sa mnom, postaješ deo mene.“

„Svaki čovek ima nešto što može da dobije samo u jednom određenom životnom dobu. Kao mali plamen.Oni pažljivi i srećni brižljivo će ga čuvati, negovati i nositi kroz život kao baklju. Ali ako se samo jednom taj plamen ugasi, više nikada neće moći da se povrati. Ja nisam izgubio samo Sumire. Zajedno s njom, izgubio sam i taj dragoceni plamen.“