UMBERTO ECO: Neprocenjivi saveti za pisce (i one koji bi to hteli da budu)

PinterestFacebookTwitterShare

Ako mislimo da je naš čitalac idiot, ne bi trebalo da koristimo retoričke figure, ali ako ih upotrebite i osećate da treba da ih objasnite, onda esencijalno smatramo čitaoca idiotom. Zauzvrat, on će se osvetiti autora nazivajući ga idiotom.Umberto Eco

Umberto Eco je neiscrpna inspiracija, i vrlo plodan pisac. U knjizi koju je pripremio za svoje studente „How to Write a Thesis“, a koja je zamišljena kao akademska pomoć za studente književnosti, Eco daje savete za sve pisce, i one koji bi to hteli da budu. 

Dok u knjizi opisuje ceo proces pisanja – od biranja teme do sprovođenja istraživanja, planiranja i revizije – u jednom delu Eco daje najdirektnije savete o pisanju, a prenosi ih sajt BrainPickings.org.

Nisi Proust. Ne piši duge rečenice. Ako ti dolaze na pamet, zapiši ih, ali ih prekidaj. Ne plaši se da ponovljaš subjekat dva puta, i kloni se previše zamenica…

… Pseudo pesnik koji piše svoju tezu u poeziji je jadan pisac (i verovatno loš pesnik). Od Dantea do Eliota, kada avangardni pesnici žele da govore o svojoj poeziji, pišu u čistoj prozi.

Eco onda postavlja pitanje: „Da li si pesnik? Onda ne juri fakultetsku diplomu.
(Veliki pisac proze William Styron je verovao da je visoko školstvo traćenje vremena za sve pisce.)

Počinjite nove redove često. Radite to kada je potrebno, i kada tempo teksta to zahteva, ali što češće to bolje.“

U sledećem savetu, koji je mogao da nazove „Nisi Hemingway“, Eco ohrabruje studente da traže mišljenje i kritiku od svojih mentora, i upozorava:
Ne izigravaj usamljenog genija.

Eco piše i o lošim navikama pisca amatera:

Izbegavaj znak uzvika da naglasiš izjavu. To nije primereno u kritičnom eseju… Dozvoljeno je jednom ili dvaput, ako je cilj da učinite da čitalac iskoči iz stolice i da mu obratite pažnju na žestoke izjave poput: „Obrati pažnju, nikad ne čini ovu grešku!“ Efekat će biti jači ako jednostavno kažete važne stvari.