Terapija čitanjem – lek za dušu

PinterestFacebookTwitterShare

Biblioterapija (terapija čitanjem) je izražajna terapija koja koristi odnos između pojedinca i sadržaja knjige, poezije i drugih oblika pisanih reči, a najčešće se primenjuje uz terapiju pisanja.
 
Još su stari Grci verovali u lekovitu moć čitanja i zato su uvek iznad vrata biblioteke stavljali natpis “Lekovito mesto za duše”.
 
Domaći portal Zdravlje navodi da je osnovni koncept biblioterapije da je čitanje lekovito iskustvo, a književni izvori mogu pomoći u rešavanju složenih problema.
 
Kod dece biblioterapija može dobro da utiče na njihovo samopouzdanje, jer knjiga detetu može objasniti kako da se nosi sa stresom, razvija kreativnost i rešava probleme.
 
Kod učenika se biblioterapija pokazala odličnom kao pomoć kod zadirkivanja, ismejavanja, strahova, seksualnih promena, teskobe i smrti bliskih osoba.
 
U većini slučajeva, biblioterapija se koristi kao dodatak tradicionalnoj psihoterapiji. Kod onih koji se leče kognitivno – bihevioralnom terapijom biblioterapija svakom pacijentu pristupa na poseban, individualan način.
 
Na primer, osoba koja pati od bulimije najverovatnije će dobiti za čitanje knjige koje opisuju njeno stanje, a takve informacije pomažu pacijentima da bolje razumeju razloge lečenja i da porade na promenama u svom ponašanju.
 
Biblioterapija najverovatnije neće biti korisna kod ljudi koji pate od poremećaja misli, psihoze, ograničene intelektualne sposobnosti, disleksije ili aktivnog otpora na lečenje. Biblioterapija se takođe primenjuje i kod mnogih vrsta psihičkih problema, a stručnjaci su ustanovili da je odlična za lečenje poremećaja ishrane, raspoloženja, straha od otvorenog prostora (agorafobije), alkohola, raznih vidova zavisnosti, stresa, anksioznosti…
 
Za razliku od mnogih standardnih oblika psihoterapije, biblioterapeut ima pristup koji najčešće uključuje konkretne primere sa kojima se pacijent može poistovetiti. Stručnjaci ukazuju da biblioterapeut mora biti stabilna osoba, istinski zainteresovana za druge, sposobna da saoseća sa drugim ljudima, bez moralisanja, pretnji ili naređivanja.