Ko su uzori naših slikara?

PinterestFacebookTwitterShare

Kubista Pablo Pikaso, nemački renesansni slikar Albreht Direr i barokni slikar Karavađo neki su od umetnika koji su uticali na rad naših poznatih slikara.

 
Mlada slikarka Jelena Šalinic Terzić koja planira dve samostalne izložbe u Novom Pazaru i Nišu tokom ove godine, rekla je Tanjugu da najviše ceni rad dva živa umetnika Jana Fabra i Dejvida Hoknija, “čiji rad je posebno i trajno vredan i inspirativan u ovom, našem vremenu, u kome ima i previše reinterpretacija, prepričavanja i vrtenja u krug”.
 
“Za njih obojicu se može reći mnogo toga, ali ću se ograničiti na par prideva koji mogu podjednako da važe i za jednog iza drugog, a to su- dignitet, prefinjenost i sloboda”, istakla je Šalinić Terzić, dodavši da joj je svakako važna i njihova “enormna posvećenost crtežu”.
 
Ova umetnica je ocenila da, što se tiče formiranja nje kao umetnice, verovatno je najveći uticaj imao rad dvojice veoma različitih slikara-klasika Pola Klea i Albrehta Direra.
 
“Iako je izbor bio težak i nezahvalan, za Klea i Direra sam se odlučila jer mi se čini da je njihov rad, naravno svakoga na svoj način, na mene svojevremeno ostvario specifičan uticaj kroz ostvarivanje uvek živog spoja slike i crteža, kao i sveprisutnosti ekspresivnih ali i prefinjenih poentiranja”, zaključila je Šalinić Terzić.

 
Akademski slikar i dekan Fakulteta za umetnost i dizajn “Megatrend” Miloš Šobajić, koji je učeći zavoleo renesansno slikarstvo, istakao je da je Karavađo za njega “najveličanstveniji” slikar, a da je u samim njegovim počecima na njega najviše uticao Hieronimus Boš, zatim Edvard Kinholc, “da bih najzad ja uticao na sebe samog”.
 
Likovni umetnik i akademik Dusan Otašević, koji je imao oko 40 samostalnih izložbi, rekao je da je njegov uzor pilot i umetnik Ilija Dimić (l901-l938).
 
“Delo Ilije Dimića, blisko ruskim konstruktivistima, idejama Bauhausa, kao i fascinantna biografija, uključujući i pogibiju u španskom Građanskom ratu, glavni su razlozi zbog kojih je Ilija Dimić moj uzor”, rekao je Otašević.
 
Akademski slikar Milan Cile Marinković objasnio je da u strukturi njegovog dela možemo da odvojimo dva segmenta – prvi je njegov odnos prema pop-kulturi i svemu onom običnom i svakodnevnog što izdvaja, čemu teži i onog što glorifikuje.
 
“Na to se dodaje tematika i ekspresionizam “Nove slike” – široki potez i jak kolorit koji je neizbežan u mom stvaralaštvu”, istakao je Marinković dodavši da je sve to odraz “konteksta i vremena u kojem živi, okolnosti i trenutaka koji ga inspirišu i koje zaleđuje”.
 
Od umetnika on je posebno izdvojio Džejmsa Ensora, Emila Noldea, Ernesta Ludviga Kirhnera i Pabla Pikasa.