Srbija počasni gost solunskog Sajma knjiga

PinterestFacebookTwitterShare

Srbija će biti počasni gost na predstojećem Sajmu knjiga u Solunu, koji će se održati od 26. do 29. aprila. Već je pripremljen koncept za naš nastup, a u Solun putuju Dušan Kovačević, David Albahari, Dragan Velikić, Vladislav Bajac, Svetislav Basara, Vida Ognjenović i Goran Milašinović. Moguće je i učešće Tanje Kragujević, Zorana Pešića i Gorana Petrovića.
 
– Kao i svih prethodnih godina, kriterijum po kojem se biraju pisci za nastup na nekoj međunarodnoj manifestaciji je da li imaju dela prevedena na jezik zemlje u kojoj se ona održava ili ne – objašnjava Mladen Vesković, koordinator naših nastupa na međunarodnim sajmovima.
 
U programima će učestvovati i prevodioci Gaga Rosić i Marija Kesini. Upravo njih dve su prevele na grčki većinu knjiga naših pisaca koji putuju u Solun. Očekuje se i učešće Ismini Radulović, koja je svojim prevodima takođe dala doprinos jačanju srpsko-grčkih književnih veza.

– Naša književnost će biti predstavljena kroz savremeno stvaralaštvo – ističe Vesković. – Međutim, sam koncept našeg nacionalnog štanda podrazumeva još dve celine: jednu posvećenu kulturnoj baštini i vizantijskoj umetnosti na tlu Srbije i deo posvećen književnosti za decu. Takođe, jedan deo biće posvećen i Ivi Andriću.
 
Pored dela pisaca koji će biti na sajmu u Solunu, na grčki jezik su prevedena i dela Borislava Pekića, Milorada Pavića i Danila Kiša, koja, prema Veskovićevim rečima, tamo imaju lepu reputaciju.
 
– Stvaralaštvo Vidosava Stevanovića bilo je vrlo popularno u jednom trenutku – kaže naš sagovornik. – Sada, čini se, najveću pažnju izazivaju dela Dušana Kovačevića, Davida Albaharija i Svetislava Basare. Uz pomoć Ministarstva kulture, u prethodne četiri godine sa srpskog je na grčki jezik prevedeno desetak novih knjiga, ali je ukupan broj prevoda znatno veći. U vremenu pre ekonomske krize mnogi grčki izdavači objavljivali su veliki broj dela naših pisaca, bez finansijske pomoći sa srpske strane. Sada, pod udarima finansijskih nedaća, grčki izdavači su primorani da drastično smanjuju produkciju. Ali bez obzira na to, savremena srpska književnost nije nikakava nepoznanica za grčke čitaoce – zaključuje naš sagovornik. 


– Sajam knjiga u Solunu je mlad u odnosu na beogradski sajam ili nemačke sajmove knjige – kaže Mladen Vesković. – Osnovan je pre desetak godina s namerom da se kulturni život u Grčkoj decentralizuje. To je sajam na kom nastupa 500 izdavača iz 40 zemalja, ulaz je besplatan i obično ga poseti nekoliko desetina hiljada Solunjana. Posebna zanimljivost je što na njemu izlaže dosta bliskoistočnih zemalja, kao i zemlje iz čitavog Sredozemlja. Iskustva zemalja koje su prethodnih godina bile počasni gosti govore da je kontakt publike sa piscima ono što najviše zanima Solunjane. To je koncept koji bi i Srbija trebalo da sledi.

– Odluka organizatora sajma da Srbija bude počasni gost 2012. bila je očekivana. Od osnivanja ove manifestacije, pre 10 godina, Srbija je bila prisutna na ovom sajmu, a i Grčka je pre nekoliko godina bila počasni gost Sajma knjiga u Beogradu – objašnjava Vesković.