Skulpture boginje lepote izložene u Bostonu

PinterestFacebookTwitterShare

Antički poklonici Afrodite peli su se na Olimp i obilazili njene hramove na Kipru da bi odali poštovanje boginji ljubavi i lepote, a danas joj se njeni obožavaoci mogu diviti u Muzeju lepih umetnosti u Bostonu, na izložbi „Afrodita i bogovi ljubavi”.


Reč je o izložbi klasičnih dela posvećenih Afroditi (ili Veneri, kako su je zvali Rimljani) i njenom carstvu – izložbi koja slavi njen lik i prvi ženski akt u istoriji umetnosti Zapada.
 
Među 160 eksponata nalaze se dela iz muzejske kolekcije grčke i rimske umetnosti (najbolje što postoji u SAD) i 13 velikih pozajmica iz sveta, od kojih je osam iz Rima i Napulja uključujući i spektakularnog „Usnulog Hermafrodita” koji je samo jednom pre toga napuštao Italiju.

„Zadovoljstvo mi je da posetiocima poželim dobrodošlicu u kraljevstvo seksi boginje Afrodite i nadam se da su njene moći i dalje prisutne, kao i njena drevna mudrost”, kazao je Malkom Rodžers ispred Muzeja lepih umetnosti.

Izložba odgovara na pitanja ko je bila Afrodita i zašto je bila toliko važna Grcima i Rimljanima.

Osim što veliča boginjino zaveštanje ikone romantične ljubavi i idealne lepote, izložba proučava i njenu složeniju prirodu moćnog i ponekad kapricioznog božanstva koje je uticalo na svakodnevne živote smrtnika, i istražuje uloge koje su imali drugi bogovi ljubavi – Afroditina deca iz njenih mnogobrojnih ljubavnih afera – naročito nestašni Eros (Kupidon kod Rimljana).

Afrodita se nalazi na prvoj poznatoj predstavi ženskog akta u zapadnom svetu, skulpturi u prirodnoj veličini koju je u 4. veku pre naše ere izradio veliki Praksitel za hram boginje u Knidu, tadašnjem grčkom gradu u Maloj Aziji (danas u Turskoj).
 
Ova mnogo puta kopirana skulptura (original nikad nije pronađen) označavala je prekretnicu u predstavama ženskih likova u zapadnoj umetnosti, jer su do tada samo muškarci prikazivani nagi.

„Imamo kvalitetnu i raznoliku kolekciju od koje je nastala prva izložba posvećena Afroditi u SAD”, kazala je Margo Berakis, kustoskinja Odeljenja grčko-rimske umetnosti i organizatorka izložbe. „Ponosna sam što je naš muzej domaćin Afroditinog debija na tlu Amerike i očekujem da će ona privući mnoge nove poklonike”.

Izložba počinje Afroditinim rođenjem iz školjke u morskoj peni na Kipru i prati razvjanje njenog kulta, mita i uticaja koji je imala na shvatanja braka i koncept lepote. Prema antičkom mitu, titan Kronos je kastrirao svog oca Urana i bacio genitalije u more, od kojih je nastala bela pena iz koje je Afrodita rođena kao već neodoljiva žena.

Grci su verovali da ona kontroliše brojne aspekte njihovih života. Žene su je poštovale jer je imala uticaja na ljubav i brak, a muškarci jer je bila zadužena za potenciju i ratovanja.

Kao bognja ljubavi Afrodita je, pre svega, imala kontrolu nad udvaranjem i seksualnošću, brakom i stvaranjem zakonite dece (međutim, kao supruga-preljubnica boga Hefesta, nije baš bila savršen uzor za neveste).

Ona je imala i glavnu ulogu u dobro poznatom mitu zabeleženom u Homerovoj „Ilijadi”. Kad je Zevs zamolio trojanskog princa Parisa da izabere najlepšu od tri boginje – Afrodite, Here i Atine – on se odlučio za Afroditu jer mu je ona zauzvrat obećala najlepšu smrtnicu – Helenu, suprugu spartanskog kralja Menelaja. Time je direktno prouzrokovala desetogodišnji Trojanski rat.

Svoju vlast nad ljubavlju i seksualnošću Afrodita je delila s Erosom, čija je specijalnost bila strastvena želja i erotska ljubav. Jednako kopmlikovanog karaktera, ali razigraniji od majke, Eros je prikazivan kao dečačić sa krilima, lukom i strelom – koga pogodi taj podleže ljubavi koja mu donosi radost, patnju ili oboje.

I ostala Afroditina deca igrala su važne uloge u antičkom svetu: Prijap, obdareni bog plodnosti; Eneja, trojanski junak i kasnije osnivač Rima, Hermafrodit, izuzetno lep i ženstven mladić, i Himen, bog ženidbe.

Najlepši eksponat na izložbi je mermerna statua usnulog Hermafrodita iz 2. veka, delo koje ostavlja iznenađujući efekat na posmatrača: iz jednog ugla deluje kao obla ženska figura koja spava, a iz drugog je muškarac.