Prošlo je 25 godina od smrti Endi Vorhola

PinterestFacebookTwitterShare

Pre 25 godina, 22. februara 1987. godine, Endi Vorhol, jedna od najvećih figura popularne kulture, američki slikar, režiser, publicista, glumac, umro je u 58. godini.
 
Rođen je kao Endru Varhola u Pitsburgu u Pensilvaniji. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu.
 
U Njujork se preselio 1949. i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku.
 
Tokom 1960-tih Vorhol je od jednog od najuspešnijih reklamnih ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike.
 
Vorhol je drugačije od ostalih umetnika tog vremena gledao na odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti. Umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući popularnu kulturu – pop art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Vorhol koji je kasnije postao poznat kao ”Papa popa“ (Pope of Pop) prihvatio je ovaj stil.
 
Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Vorhol svoje teme traži u brendovima, zvezdama i dolarima i isključuje svaki trag ”ruke“. Vorhol je takođe slikao i poznate američke proizvode, kao što je „Coca-Cola”, ali i poznate popularne ličnosti poput Merilin Monro, Elizabet Tejlor i Elvis Prisli.
 
Godine 1963. osnovao je atelje ”Fabrika” (The Factory) i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti.
 
Počeo je takođe i da se bavi štampom na tkanini – sitotiskom i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan.
 
Godine 1968. umetnica Valeri Solanas je u ”Fabrici” pucala na Vorhola. Pre ovog događaja Solanas je bila marginalna ličnost u ”Fabrici”. Osnovala je ”grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. – ”Društvo za sečenje muškaraca”. Ona se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine ”Ja čovek” (I, A Man). Vorhol je bio teško ranjen i jedva je preživeo.
 
U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960ih, 1970te bile su mnogo mirnije. Vorhol je počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret koneskog političara Mao Ce Tunga napravljen je 1973. godine.
 
Ovaj umetnik je bio jedan od prvih vodećih homoseksualnih američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su ga smatrali za aseksualnu osobu ili voajera. Međutim te tvrdnje su odbacili njegovi biografi.
 
Vorhol je preminuo relativno rano, u svojoj 58. godini u Njujorku. Prema novinskim izveštajima, on se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su mu dali mnogo tečnosti, zbog čega je došlo do hiperhidratacije.
 
Endi Vorhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u, predgrađu Pitsburga. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i japanska avangardna umetnica i mirovna aktiviskinja Joko Ono.