Vidi Crnčević – Basara Deretina nagrada

PinterestFacebookTwitterShare

Književnici Vidi Crnčević-Basara, autorki drama i televizijskih scenarija, uručena je nagrada Grafičkog ateljea “Dereta” za najbolju knjigu u 2011. godini, za roman prvenac “Prekomerna upotreba sile”.
 
U prisustvu brojnih prijatelja, javnih i ličnosti iz kulturnog života Beograda, supruga pisca Svetislava Basare, koji je i sam među dobitnicima Deretine nagrade, sa velikim zadovoljstvom je primila 21. Deretinu nagradu za najbolju knjigu objavljenu u kalendarskoj godini. Književnica, poznata među prijateljima po vedrini i optimizmu, na njihovo iznenađenje napisala je “mračan”, težak roman, koji se, kako je rečeno večeras na svečanom uručenju nagrade u Domu omladine, čita u dahu.

Crnčević-Basara se obradovala nagradi jer je njen roman objavljen krajem godine izazvao veliku pažnju čitalaca i knjizevne kritike, našao se među kandidatima za vredne književne nagrade, ušao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu i u širi za Vitalovu nagradu. Uz širok osmeh na pitanje šta sadrži nagrada, odgovorila je “novac, ali je poslovna tajna koliko”. Takođe uz osmeh odgovorila je i na pitanje kako je napisala tako tešku, mračnu priču o ljudskim slabostima i nesreći, neprihvaćenim ljudima.

“Neki su vrlo začuđeni zašto je neka knjiga mračna, život je mračan i noć je mračna a mi moramo da živimo i noću i danju”, kazala je ona i dodala da kao i svako ima i svoju mračnu stranu koja je htela napolje.

Prema rečima urednika knjige, pisca Zorana Bognara, rukopis romana su dobili veoma kasno, posle Sajma knjiga, iako je knjiga alaramantnom brzinom objavljena 15. decembra, izostala je prava književno-kritičarska recepcija i neki od članova respektabilnih književnih žirija nisu stigli da pročitaju ovu knjigu na pravi način.

“Stigla je nagrada ove kuće i nadamo se da će na neki način doprineti i poboljšati sam život knjige”, kazao je Bognar i dodao da se sam iskreno veoma radovao dok je iščitavao ovu knjigu jer je svima nama veoma bliska.

Roman je napisan tehnikom takozvanog “literarnog omnibusa” i dok ga išcitavamo mi zaista imamo utisak kao da prisustvujemo dramatičnom rijaliti šou 80-tih i kraja 90-tih godina prošlog veka čiji smo svi bili svedoci i žrtve.

Prema Bognarovoj oceni, po formatu nevelik roman ima fantastičnu dinamiku, govori o nekoliko tema, ratu, problemu porodice u devijantnom vremenu, kroz njega provejavaju lezbosi, narkosi, pankeri, hevi metalci, ali ključna poruka ove knjige je ipak da sve dolazi iz porodice.

Ispovedna, porodična saga, tragi-duhovita priča ispričana je u nekoliko “isprepletanih” vremena, počinje 1912. godine kamenovanjem prostitutke na Karaburmi, upotrebom prekomerne sile, nastavlja se pričom u skloništu ratne 1999. godine sa osvrtom glavnih likova romana na prethodni period kao i vreme njihovih roditelja.

Autorka je knjigu posvetila svojim roditeljima “sa zahvalnošću što ne liče na roditelje iz ove knjige”.

Autorka romana, ćerka književnika Brane Crnčevića rođena je u Beogradu u kome je diplomirala Fakultet dramskih umetnosti, odsek za dramaturgiju.

Radila je kao filmska kritičarka a u izdavaštvu je radila kao pi-ar i direktor marketinga “Narodne knjige”, sarađivala je sa advertajzing agencijama.

Scenarista je igranih serija “Čovek u srebrnoj jakni” i “Ljubav i mržnja!, autor je i TV drame “Niko ne zna gde je Stela Sven”, napisala je i režirala komediju “Nek mu je laka crna zemlja”.