Pola Srbije pati od hipertenzije

U Srbiji 46,8 odsto odraslih osoba boluje od povišenog krvnog pritiska, a u Centru za hipertenziju Kliničkog centra Srbije lekarima se u sve većem broju obraćaju osobe u ranim četrdesetim i pedesetim godinama. 

– Visok krvni pritisak odavno nije bolest starih ljudi, već hipertenzija ugrožava sve više mlade ljude i sredovečne osobe. Sve češće utvrđujemo takozvanu esencijalnu hipertenziju, kod koje su za nastanak ključni faktori bili stres, nepravilna ishrana i gojaznost. Prošle godine u Centru smo imali čak 10.000 pregleda i ovaj broj govori o tome da je hipertenzija masovna bolest, i da je Srbiji potrebno još ovakvih centara, gde će na jednom mestu u najkraćem roku uz konsultaciju devet specijalista raznih oblasti biti postavljena dijagnoza i data preporuka o efikasnom lečenju – kaže načelnica ovog Centra, profesor dr Vesna Stojanov, internista-kardiolog.

Posebno se izdvojila grupa pacijenata kod koje je visok pritisak u tesnoj vezi sa profesijom kojom se bave, a takva hipertenzija naziva se radno zavisnom.

– Kod ovih pacijenata u toku dana postoje velike oscilacije u vrednostima krvnog pritiska – kreću se od sasvim normalnih do vrlo visokih. Svaka stresna situacija dovodi do skoka pritiska, osoba to ne zna, trpi i, nažalost, moguće su ozbiljne posledice u vidu infarkta srca ili mozga. Takve osobe treba da budu pod odgovarajućom terapijom – kaže naša sagovornica.

Međutim, doktorka Stojanov kaže kako se pacijentima koji imaju izrazito povišen pritisak dok su na poslu, u radnom okruženju, a normalan kada ne rade, daju lekovi za regulisanje krvnog pritiska, koji imaju dejstvo samo tokom 12 časova.

– Obično dajemo ovim pacijentima i neki lek za smirenje i time se postiže dobar efekat. Zato je u Centru za hipertenziju veoma važno prisustvo psihijatra. Onog trenutka kada se pronađe tačan uzrok povišenog pritiska, a to je sve češće stres ili gojaznost, a kod mladih osoba preterano pijenje energetskih pića ili sedeći način života, određuje se terapija. Kada se pacijent stabilizuje prestaje i potreba da ove osobe uzimaju bilo šta od lekova – navodi dr Stojanov, koja kaže kako je visok pritisak dobio naziv „tihog ubice”, jer se u najvećem broju slučajeva hipertenzija ne dijagnostikuje na vreme.

Poseban problem je kaže naša sagovornica što tek mali procenat ljudi prihvata da su bolesni.

– Mnogi teško prihvataju da iako ih ništa ne boli, moraju da piju lekove. Tek kada nastupe određene komplikacije naši ljudi shvate da treba da uzimaju lekove. Međutim, sve vrednosti krvnog pritiska veće od 140 sa 90 se smatraju hipertenzijom – naglašava dr Stojanov.

Pošto ne postoje sigurni znaci visokog pritiska, tegobe poput vrtoglavice, zujanja u ušima, potiljačne, slepoočne ili čeone glavobolje, bolovi u sredogruđu, nekada nejasan vid ili osećaj pritiska u grudima uvek su znak sumnje, i tada treba obavezno proveriti krvni pritisak.

– Najvažnije je dva puta godišnje na sistematskom pregledu ili kod svog lekara proveriti vrednosti krvnog pritiska, a starije osobe moraju to da rade bar jednom mesečno. Vrlo je važno pritisak meriti odgovarajućim aparatom sa manžetnom na nadlaktici, a ne sa „narukvicom”.

Pritisak se meri tri puta sa razmakom od tri minuta, jer se već i tako mogu videti bitne oscilacije u vrednostima izmerenog krvnog pritiska. Dok se ne postavi tačna dijagnoza i individualna terapija, obavezne su kontrole na dve ili tri nedelje, a u slučajevima gde nismo sigurni da je reč o hipertenziji, pratimo kretanje pritiska u toku 24 časa, aparatima za monitoring krvnog pritiska – kaže dr Stojanov.

Za pregled u Centru za hipertenziju KCS potreban je uput lekara interniste iz doma zdravlja, ali sa tim jednim uputom uz kardiologa prema potrebi pacijenta će pregledati nefrolog, endokrinolog, oftalmolog, vaskularni hirurg, specijalista ishrane, psihijatar, neurolog i neurohirurg.