Crno – beli svet Marije Jurić Zagorke

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Screenshot

Na današnji dan, 2. marta 1873. godine, rođena je Marija Jurić Zagorka hrvatska književnica i novinarka

Njeni su likovi dobri ili zli, a njihovi putevi su bajkoviti u svom vijuganju, i  život ih tera da se prerušavaju, pa tako i započinju zaplet u romanu. Crni likovi su spletkaroši, motivisani glupošću, neukošću, gramzivošću ili sujetom, a beli likovi, poput junaka iz američkih filmova, stalno izmiču nedaćama koje pred njih baca taj vijugav životni put ili crni protivnik. Nije čudno što je Zagorka ovako delila ljude i posmatrala svet oko sebe, često podeljen na dvojnost, na dve suprotne strane, bez mostova između, jer poput sukoba koji je imala u redakciji, svet oko nje je bio izrazito prožet dualizmima između muškaraca i žena, klasnih slojeva, jaza između dve generacije, onih sa prave strane zakona i onih koji trpe nepravdu. Tako je, pišu kritičari i teoretičari književnosti, uzor za najpoznatijeg lika Zagorkinih romana, gričku boginju kontesu Neru, bila lepa, koketna i zavodljiva Barica Sindek, grička piljarica. Suprotnost samoj spisateljici. Naime, najčitaniju hrvatsku književnicu i profesionalnu novinarku, ženu od pera čija su dela sve do danas ostala blago popularne hrvatske i jugoslovenske književnosti, život nije mazio. Svedoci kažu da je bila  neugledna, niskog rasta, čak je nazivaju ružnom, a ona je, onako željna topline i ljubavi, često bila lak plen koristoljubivih muškaraca.

Novinarsko zvanje je isključivo muško, a Vi baš ni po čemu nemate sposobnosti za to. Ko hoće pisati u Obzoru mora biti neko. – Ovako je Marija Jurić Zagorka dočekana od strane predstavnika štamparije, kada je postala članica uredništva lista Obzor, ali kao hrabri i aktivni politički borac, slabo se osvrtala na slične komentare, i osim što je bila dopisnica iz Budimpešte i Beča, kada su dva urednika Obzora utamničena u političkim sukobima Zagorka je postala glavni urednik i u tom poslu dokazala da je neko ko ima sposobnosti da vodi časopis. A onda je pokrenula i Ženski list, prvi list u Hrvatskoj posvećen isključivo ženama. Međutim, opet se susretala sa podsmehom i poniženjima.

Ni u literarnom svetu nije bolje prošla. Iako veoma popularna među ženskom publikom, kritika je nije štedela, a čak i sama Zagorka je imala loše mišljenje o svom pisanju. To je u književnoj istoriji zajedničko za sve pisce pustolovnih romana, i mada su Zagorkin stil i logičke povezanosti unutar romana bili znatno bolji od, na primer, konfuznog stila Milovana Vidakovića, njena dela nikad nisu ušla u antologije visoke književnosti.

Ljudi uvijek spoznaju vrijednost tek kad je izgube.

Nakon što su je roditelji duboko razočarali ne pustivši je na studije u Švajcarsku, prodali su je četrnaest godina starijem mađarskom činovniku kada je imala 17 godina. Zagorka se nije mnogo protivila, jer je to smatrala prilikom da ode iz roditeljskog doma gde nije bila srećna. Ipak, umesto da se barem tada posveti učenju, čitanju i pisanju, što joj je bila najveća želja, morala je da obavlja kućne poslove. Zato je u Mađarskoj upisala i završila tečaj za telegrafiste, a posle posla je na tavanu tajno pisala.

Zagorka sama svedoči o svojoj nesreći da nikad i nije imala nešto vredno što će izgubiti: Žao mi je što nisam imala obitelj i djecu da sačuvaju moj rad, otkrila je novinarka i književnica u jednom od svojih posljednjih intervjua. Njena najbolja prijateljica, Štefica Vrbanić govorila je da se iza Zagorkine drskosti i oštrih riječi skrivala ranjiva duša: Kad je nekom otvarala svoje srce, davala se bez rezerve. Zagorka je žudela za sigurnošću i ljubavlju, ali ih, nažalost, nikada nije okusila. Kad je napokon pobegla od muževljevog zlostavljanja, strpana je u ludnicu. Nije ni čudo što je toliko pisala o progonu veštica kad je i sam njen pokušaj da napusti nasilnog muža za to vreme smatran ludilom, a svaki pokušaj žene da ostvari neki stepen samostalnosti, obeležavao ju je , ponekad implicitno, a nekad čak i bukvalno, kao vešticu. Iako neshvaćena za života, u istoriji našeg podneblja ova je žena ostavila neizbrisiv trag.

Izvor: BIZLife

Foto: Screenshot

Piše: M.Gligorić

Komentari 2

  1. Ferdinad Budicki

    Jedna zanimljivost,o M.J.Zagorki.Kada je bila novinarka,trebala je da intervjuiše N.Pašića,premijera SHS,i kada je ,,Baja” Pašić video i čuo da je ona novinarka,reče:,,Ja ženama dižem suknje,a ne dajem intervjue”.Zagorka mu priđe i udari mu šamar,i besno izađe iz kabineta.To se dogodilo početkom 20-tih godina xx veka.

  2. role zarolaj

    Zena je apsolutni genije! Procitao sam Gricku vjesticu nekoliko puta i opet cu.Remek djelo knjizevnosti!!!A ako je istina da je lupila samar onom seljoberu Pasicu sada mi je jos draza 🙂