Da li je “pametan” telefon pametna zamena za dečije igre?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Piše: Dragana Nerandžić

Četvrta tehnološka revolucija neminovno je donela promene u našu svakodnevicu, olakšala mnogo toga: snalaženje u nepoznatom gradu, dobijanje informacija, brzo slanje raznih podataka, čitanje nekoliko novina istovremeno. Kako svaka promena ima svoje lice i naličje, tako i ova revolucija i dolazeće nove tehnologije imaju i svoju negativnu stranu, pogotovu kroz uticaj na decu.

Kako je krenula ekspanzija upotrebe novih tehnologija, tako su se mnogi dečiji psiholozi pitali kako će to uticati na razvoj dečijih sposobnosti i veština.  Nekoliko istraživanja pokazuju da je sve više dece s problemima, smanjenim kognitivnim sposobnostima i pažnjom, da pate od depresije i nemaju empatiju za druge, zbog velike upotrebe novih tehnologija. Česta su pitanja roditelja psiholozima, pedijatrima koliko deca smeju provoditi vremena u toku dana na raznim bežičnim uređajima, a da to nije štetno po njihovo zdravlje. Ovo su neki od saveta dečijih stručnjaka koji su se ovom temom bavili poslednjih godina, u zemljama gde se ova pojava desila još pre izvesnog vremena, a kod nas se zahuktava poslednjih deset godina. Pedijatrijska akademija Amerike i Kanadsko društvo pedijatara objavili su da:

  • deca do 2. godine ne bi uopšte smela da budu izložena uticajima tehnologije,
  • deca od 3. do 5. godina trebalo bi da imaju ograničen pristup tehnologiji na jedan sat dnevno,
  • deca i adolescenti od 6. do 18. godine ne bi smeli da provode više od dva sata dnevno ispred mobilnih ili desktop ekrana.

Međutim, svedoci smo da je realnost malo drugačija. Sve više pedijatara savetuje roditeljima da deci ograniče vreme provedeno na internet uređajima, pogotovo korišćenje mobilnog telefona i tableta. Posledice nekontrolisanog korišćenja mobilnih telefona, laptopova, tableta, kao i sedenje pred televizorom, jesu ozbiljne a ponekad i prilično opasne, pokazuje veliki broj istraživanja kojima je u fokusu razvoj deteta okruženog novom tehnologijom.

Neki od vrlo bitnih razloga zašto deci treba ograničavati upotrebu internet uređaja, su sledeći, ali svi usko vezani za dečije psiho-fizičko zdravlje, pa ih treba ozbiljno shvatiti :

  • Rana gojaznost – Veći broj roditelja ne zna da se u detinjstvu stvaraju masne ćelije koje kasnije, u zrelom uzrastu mogu samo da budu manje ili više pune masti, ali stečeni broj ćelija u detinjstvu se ne smanjuje. Odnosno sklonost ka gojaznosti se formira upravo u najmlađem uzrastu. Učestalost gojaznosti kod dece, u poslednjih 10 godina, povećana je čak pet puta, a tome isključivo doprinosi fizička neaktivnost i nepravilna ishrana deteta. Na našim podnebljima deca uzimaju prekomerne količine ugljenih hidrata – energetskih materija, a sve manje su fizički aktivna. Rezultat je veliki broj gojazne dece, mladih i prvo mesto u Evropi po deci oboleloj od dijabetesa. Ovo čak potvrđuje i zvanično istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine*. Prema tim podacima 28% dece i adolescenata uzrasta od 7. do 14. godina bilo je sa prekomernom težinom, od čega oko 14% gojazno. Samo 13 godina pre (2000. godine) broj dece sa prekomernom težinom, istog uzrasta, bio je oko 8%, a gojaznost zastupljena među 4,4% mališana. Što znači da su podaci galopirajuće porasli, a svakako jedan od uzroka je veće vreme koja deca provode na uređajima nove tehnologije. Ne treba spominjati da ovakva rana gojaznost značajno povećava šanse za dijabetes, povećava rizik od ranog srčanog udara, ozbiljno skraćujući očekivanu dužinu i kvalitet života.

*izvor: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” www.batut.org.rs

  • Razvoj moždane mase – Do 2. godine života mozak se poveća za tri puta i nastavlja ubrzani razvoj do 21. godine. Razvoj mozga se dešava usled različitih stimulansa s kojima dete dolazi u kontakt ili ga okružuju. Kada je dete skoncentrisano na određen uređaj, smanjen je broj nadržaja iz okoline koje potpomažu razvoj mozga. Zapanjujuće je da je danas čak jedno od troje dece koja kreću u školu zaostalo u razvoju. Jedno istraživanje američkog univerziteta za pedijatriju objavilo je rezultate istraživanja koje je uključilo 2.200 porodica iz 10 razvijenih zemalja koje imaju decu uzrasta od 2. do 5. godine. Podaci istraživanja su pokazala da je 58% predškolske dece znalo da igra igrice na kompjuteru, ali samo 9% njih umelo je da zaveže pertle. Preterano izlaganje tehnologiji direktno je povezano sa problemima poremećaja i manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, otežanim učenjem, povećanom impulsivnošću i smanjenom sposobnošću kontrolisanja osećanja i ponašanja.

  • Kašnjenje u razvoju – Korišćenje tehničkih uređaja potreban je minimum fizičke aktivnosti (uglavnom se svodi na kucanje prstima), što je nedovoljna aktivnost za dečiji zdrav rast i razvoj. Kao posledica javlja se zaostali fizički i psihički razvoj deteta. Tako trenutno imamo oko 30% dece koja kreću u školu sa smanjenim fizičkim sposobnostima, i zaostaju u obrazovanju. Zadaci koje su generacije pre 20 godina rešavale koristeći logiku preusmerenu iz igara kao što su lastiš ili žmurke najnovije generacije uopšte nemaju. Oni koriste naučene slike, tako da sve što se ne uklapa u viđenu sliku oni se ne trude da reše. Nekadašnje igre deci su omogućavale da putem pokreta aktivira mišiće, zglobove i podstiče mozak na rešavanje problema u kretanju, među grupom. Na  taj način deci se povećavala sposobnost učenja i logičkog povezivanja. Danas, deca koja su veći broj sati na uređajima gube sposobnost učenja.

 

  • Zračenje – Ima li ga u bežičnim ređajima, ili ne? Tema kojom se manipuliše poslednjih godina na svim nivoima, od proizvođača uređaja, preko neuroloških stručnjaka do naučnika. Svetska zdravstvena organizacija je pre 7 godina definisala “pametne” telefone i ostale uređaje koji koriste internet vezu, kao pretnju po ljudsko zdravlje 28. nivoa (moguć kancerogeni uticaj) zbog količine radijacije koju čovek upija prosečnim korišćenjem. Kanadski naučnik je iste te godine potvrdio da su deca još ugroženija nego odrasli jer njihovi sistemi odbrane – imunološki sistem, kao i mozak, još uvek su nerazvijeni i time podložniji posledicama zračenja.

  • Loš kvalitet sna – Previše vremena koje deca provode ispred raznih manjih i većih ekrana, koja emituju određena zračenja, stvara razne poremećaje u spavanju koji su kod dece u značajnom porastu. Poznato je da led svetlost stvara uzbuđujuće impulse u mozgu i da je potrebno oko sat ili dva da se ova vrsta impulse “spusti”. Pogrešno je kada roditelji koriste ovakve uređaje da bi uspavali dete. Dečiji mozak se tad bori do poslednjih aktivnih sinapsi, da bi održalo dete budnim, umesto da dete utone u san uz opuštanje. Takođe, ne manje bitno je i sam sadržaj koji deca gledaju. Agresivni sadržaj podstiče noćne more, kreira nepravilne obrasce spavanja, kako su to neki psiholozi definisali. Nažalost, sve to se zadržava dugo u dečjoj podsvesti, budući da ona ne mogu interpretirati ono što ne razumeju.

Odgajanje i obrazovanje dece zasnovano na čestom korišćenju novih tehnologija nije održivo na duži period. Dečija budućnost je ugrožena ako se njihov svet vrti oko novih tehnologija, izolovan od realnosti. U svetu su već pokrenuti razni programi čiji je cilj pomoći deci i roditeljima da kroz edukativne radionice, vežbe i treninge reše probleme prouzrokovane prekomernim korišćenjem digitalnih uređaja. I za kraj, ako sve ovo nije dovoljan razlog da obratite pažnju na svoje dete, imajte na umu da jedan od pionira novih tehnologija nije dozvolio svojoj deci pristup tehnologiji i internetu u period njihovog razvoja. Zvao se Stive Jobs.

Deca su naš ukras, zdravo dete je srećno dete. Sve manje je dece napolju, sve manje dečijeg žamora. Potrudimo se da ih pokažemo da svet vani mnogo širi, bogatiji I interesantniji od onog iza ekrana.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay